Одлука Савета за штампу

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Бојан Цвејић, Вида Петровић Шкеро,Вишња Аранђеловић, Златко Чобовић, Љиљана Смајловић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Зорица Вишњић и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.1.2020. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстовима “Док министар одуговлачи, принцеза и ћерка раде шта хоће” и “Карађорђевићи траже слику од музеја, да би одложили враћање вредних дела”, објављеним 29.новембра и 8. децембра 2019. године, дневни лист “Блиц” прекршио је тачку 3 Одељка В (Новинарска пажња) Кодекса новинара Србије, по којој је прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.

Налаже се дневном листу “Блиц” да ову одлуку објави у свом штампаном издању у року од пет дана од дана достављана одлуке.

Одлука Комисије биће објављена на сајту Савета за штампу (www.savetzastampu.rs) и доступна јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Министарство културе и информисања поднело је жалбу Савету за штампу због два текста, којима је, по њиховом мишљењу прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Однос према изворима информисања. Како је наведено у жалби, новинарка је изношењем нетачних информација, обманула грађане, којима се неосновано сугерише да је наводно “затезање” у вези са враћањем слика из Двора у Народни музеј у вези са тим што је министар члан Крунског савета. У жалби се, између осталог, наводи да је у вези са појединим питањима консултован само један, или само анонимни извори, те да су намерно изостављене одређене информације које је новинарка добила из Министарства или могла да чује у министровој изјави на телевизији.

У одговору на жалбу адвокат “Блица” Душан Стојковић одбацио је тврдње да је прекршен Кодекс новинара, наводећи, између осталог, да је ауторка текстова поступала са дужном новинарском пажњом, контактирала више независних извора, поштујући њихов захтев за анонимношћу, док је истовремено пренето изјашњавање Министарства, “чиме је у потпуности омогућено државном органу да се изјасни о чињеницама о догађају од интереса за јавност, о којем сви грађани Републике Србије имају право да буду потпуно, благовремено и истинито обавештени.” Истиче се и да је новинарка јасно направила разлику између чињеница и коментара, односно вредносних судова, а читаоцима ни на који начин није оспорено право да самостално заснују своје мишљење.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да постоји јавни интерес да се пише о овој теми, али да она није обрађена на најбољи начин, односно да текстови у професионалном смислу имају недостатака. Ипак, извесна “траљавост” са којом су текстови написани, у већем делу не представља прекршај Кодекса. Новинарка преноси одговоре Министарства углавном коректно и има право на своје вредносне оцене. Текстови садрже више анонимних извора, али то, само по себи, такође није повреда етичких норми професије, јер је могуће да од званичних извора, на Двору, рецимо, није ни могла да добије било какву информацију.

Оно што, по мишљењу Комисије, представља прекршај Кодекса јесте то што новинарка поједине информације објављује селективно, изостављајући податке који могу битно да утичу на став читалаца. Такав је случај, рецимо, са спекулацијама у вези са спором о шестој слици, које су засноване на анонимним изворима из Министарства. Министар је у телевизијској емисији говорио о томе, што новинарка није пренела (иако се у тексту позвала на други део његове изјаве), већ је навела да јој из Министарства на то питање није одговорено.

Комисија се изјашњавала и о прекршају тачке 4 Поглавља И, по којој је новинар дужан да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став, јер је део чланова Комисије сматрао да нису консултовани сви релеватни извори (Народни музеј, Двор…), али, пошто је „за“ одлуку да је прекршена ова одредба гласало пет чланова Комисије, док је шест било „против“ није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

Београд, 30.1.2020.                                                                                      Председавајући

                                                                                                                        Бојан Цвејић