„Обухваћени заједничком идејом, обухваћени заједничком историјском сликом, обухваћени квалитетним изразима државног, уметничког и занатског искорака српске средњовековне државе, ми смо данас у прилици да будемо овде, захваљујући паметној и доброј политици, захваљујући стручњацима Народног музеја који су изложену колекцију препознали, запазили њену вредност и обратили се Министарству за помоћ. Поклопиле су се добре околности добра енергија, памет, стручност, знање и ми смо се данас окупили веома лепим поводом. Осим изразите уметничке и историјске вредности ова збирка подсећа посетиоце и на једно друго време и на нешто што чини важан део нашег данашњег идентитета“, казао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић отварајући вечерас изложбу Новац и држава – сачувана прича у Народном музеју.
„Ово је повод због кога је вредело годинама сањати, не само сањати него и радити на отварању бесмислено и незаслужено дуго затвореног Народног музеја. Када смо пре извесног времена свечано отворили реконструисан Народни музеј изразили смо јасну наду и оптимизам да ће ова изузетно важна установа културе у Србији својим будућим радом служити и као огњиште културних вредности, и као надахнуће, и као подстицај, и као учионица, и као катедра, и као још много онога што установе културе овог габарита треба да буду“, истакао је Вукосављевић и скренуо пажњу на државни празник који предстоји и који је повод за отварање изложбе.
Министар је нагласио да је Министарство културе и информисања са великим ентузијазмом и препознајући високу вредност експоната пружило финансијску помоћ за откуп изложене нумизматичке колекције и додао: „Министарство културе и информисања, захваљујући буџету који има и када је у прилици да помогне, мора да буде захвално и јесте захвално свима онима који новац грађана ове земље користе у сврху културе на професионалан, логичан и стручан начин. Новца ће бити, рекао је Вукосављевић, колико и толико, некад више некад мање, али оно што јесте још важније од новца је то да постоје стручњаци у области заштите културног наслеђа, савременог стваралаштва и у другим областима културе који раде, у често отежаним условима, улажу ентузијазам, стручност, образовање, самопрегор и енергију у свој посао, дајући смисао постојању једног Министарства културе. Без таквих људи, таквих посленика на високом интелектуалном и стручном нивоу никакав новац и никакво министарство не би служило ничему.“
Вукосављевић је честитао директорки Народног музеја, ауторки изложбе Весни Радић и свима онима који су помогли реализацију пројекта. „Веома ми се допао симболички, јак, дискретан назив изложбе који одражава једну дубљу историјску референцу“, рекао је он и наставио: "Државе су оне државе које могу да штампају и кују свој новац. Успоменом на велику српску средњовековну државу на овај начин ми се подсећамо великих страница наше историје и дужни смо да чувамо то сећање и дужни смо да га преносимо са генерације на генерацију да бисмо генерацијама које долазе после нас предали сачувано оно што смо ми примили од својих предака.“
Према речима министра, Србија је у време које покрива ова колекција била значајан фактор Европе и региона у култури и уметности, као и у разним областима које државе покривају, али је као таква била и мета разних грабљиваца. „Успомене на то велико доба успеле су да код нашег народа задрже и очувају слободарску искру која је више пута покушала да изазове пламен слободе, и када је тај пламен слободе у 19. веку букнуо највећом снагом, држава је поново обновљена и поново је почела да штампа и кује свој новац. Чување успомене на историјске референце није само пука историјска филологија, то је чување сопственог идентитета, чување свести, о свом историјском положају, својој историјског судбини о успонима и падовима једног народа, једног друштва и различитих нараштаја. Србија је била држава у време када је овај новац искован, Србија је држава и данас и Србија ће бити држава и много векова после нас, али да би она то била, сви ми који овде живимо и они који ће доћи после нас морају имати свест ко су и шта су, одакле потичу и куда иду. Верујемо да ће у делу културне политике та свест бити из године у годину све јача.“
Указујући на важну компоненту трајања, Вукосављевић је рекао: „Данашњи квантни физичари стављају под знак питања причу о времену, категорији и појму времена и заправо нас уверавају да је категорија времена, како га ми доживљавамо, ништа друго него апроксимација наших чула, да је време илузија. Ако се за тренутак задржимо на тој претпоставци, видећемо да су преци чија су дела сачувана у овој полици заправо нама много ближи него што то претпостављамо, исто као што ће наши потомци бити ближе нама и више него што ми то можемо да наслутимо.“
Подсећајући присутне на дуго време током ког је Музеј био затворен, министар је изразио уверење да ће ова институција у годинама које следе јачати своје културне, образовне и научне капацитете. „Пропуштене су неке деценије, пропуштено је можда много деценија у различитим историјским фазама, али обнова историјске свести и спровођење културне политике јесу неки од најважнијих фактора за опстанак једног народа на историјској сцени. Верујем да ће рад Народног музеја кроз различите пројекте да се наставља успешно из године у годину са све јачим интензитетом и да ће ова установа у деценијама које су испред нас засијати јаким сјајем српске културе и да ће привлачити и младе и старе у своје окриље и своје наручје и да ће они имати шта да науче, од кога да науче, и шта да виде.“
Закључујући своје излагање, министар је позвао грађане Србије да се у личном контакту упознају са изузетним артефактима који су изложени у Народном музеју.
Директорка Бојана Борић Брешковић истакла је да је очување српске средњовековне државе једно од приоритетних задатака и наставак мисије Народног музеја као централне институције културе. „Чињеница да је ова изложба посвећена Дану српске државности чини да она духовно и морално обавезује сваког од нас да чува свест о томе да смо обавезни да будемо доследни наследници заслужних предака“, рекла је она и захвалила се на финансијској помоћи коју је Музеј за откуп експоната добио од Министарства културе и информисања.
„Овим нам је омогућено да проникнемо у дубину наше прошлости која говори о највећој баштини народа у стварању сопствене државе и настојању да њена државност буде неприкосновена. Изражавам велику захвалност Министарству културе и информисања и министру Владану Вукосављевићу на откупу, који је од изузетног значаја за нашу културну баштину“, закључила је Борић Брешковић.
Крајем 2019. године нумизматички фонд Народног музеја у Београду употпуњен је и обогаћен изузетним откупом приватне збирке од 251 примерка српског средњовековног новца. Остварена аквизиција, омогућена финансијским средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, указала је на изузетну бригу земље за националну историјску и културну баштину.