Отворена изложба „Рат кроз објектив 1941-1945“ у Руском дому

Beograd, 20. фебруар 2020.

„Велико ми је задовољство да у име Министарства културе и информисања Републике Србије присуствујем још једном лепом догађају у Руском дому. Културна сарадња између Руске Федерације и Републике Србије одвија се на врло високом нивоу. Она је прожета дубоким историјским и културним коренима, прожета разумевањем, пријатељством, великим осећајем блискости и те културе се чују, разумеју и виде преко буке политичке историје у овом веку и у вековима који су били пре нас, тако ће бити и убудуће“, поручио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на отварању изложбе фотографија „Рат кроз објектив 1941-1945“, поводом 75. годишњице победе у Другом светском рату.

Министар је нагласио да ова изложба сведочи о вероватно најкрупнијем догађајау у историји човечанства у његовом негативном значењу, а то је историја Другог светског рата.

„Према ономе што говори писана историја никада се толико велики број људи није сукобио, обухваћен ратним сукобом и према ономе што такође писана историја бележи ниједан народ није дао толико жртава као што је дао Совјетски савез у току Другог светског рата“, истакао је Вукосављевић и додао да данас и ова изложба и друге изложбе и други програми и пројекти који се дешавају и овде у Србији и у Руској Федерацији и на другим местима, сведочиће и морају да сведоче о једној јединственој истини“, казао је он.

Министар је нагласио да је кичму највећем злу 20. века немачком нацизму сломио Совјетски савез, Русија и Црвена армија и додао да је то историјска истина која мора бити афирмисана свугде где живи било који поштен човек и свугде где постоји било које поштено друштво.

„Нажалост то није увек и свугде тако, ми смо данас сведоци једног новог и опаког историјског ревизионизма, сведоци смо историјског фалсификата, односно покушаја историјских фалсификата и култура и култура сећања су један од снажних алата да се против таквог злодуха савременог света поштени део човечанства бори“, оценио је Вукосављевић.

„Колико разумем трагедију Другог светског рата поред Русије ту је и српски народ, који је такође дао огромне неисказиво велике жртве за слободу и за борбу против нацизма.

И у том историјском тренутку трагичном за читаво човечанство, Руси и Срби били су браћа, као што су били пре тога, као што су то данас и као што ће бити убудуће“, истакао је министар.

Вукосављевић је рекао да верује да ће културна сарадња између две земље да из године у годину, иако је већ сада на веома високом нивоу, да јача.

„Ми смо о томе и данас водили врло корисне разговоре и уговорили многе програме из Русије у Србији и обратно“, казао је Вукосављевић.

Министар је рекао да су оба народа жељна додатног упознавања, додатног зближавања, додатног разумевања, а култура је један без сумње један од најбољих алата да се један тако племенит посао на прави начин обави.

„Надам се да ће у годинама које су испред нас и руска публика у Русији, у Руској Федерацији и наша српска публика овде у Србији имати прилике да ужива у плодовима богате културне размене, јер два народа имају шта једни другима да понуде“, оценио је министар.

„А за неколико месеци заједнички ћемо обележити 75 година победе у Другом светском рату јер као увек пре тога, и увек после тога, и Руси и Срби биће на правој страни историје. И у очекивању нових богатих програма из области културе, ја вас још све срдачно поздрављам“, рекао је Вукосављевић.

Изложба фотографија „Рат кроз објектив 1941-1945“ представља дело једног од најпознатијих совјетских фото-репортера Анатолија Архипова.

Вукосављевић је претходно са заменицом министарке културе Руске Федерације Олгом Јариловом разговарао о унапређењу сарадње две земље у области културе, за коју је оцењено да је сада на високом нивоу.

Они су разговарали и о међуинституционалној сарадњи сродних установа културе.

Такође, током састанка је било и речи културним програмима који ће се одржати поводом обележавања победе у Другом светском рату.

Вукосављевић и Јарилова разговарали су и о организацији културне сезоне Руске Федерације у Србији, а било је и речи о адекватним програмима за одржавање манифестације Дана словенског језика.