Обраћање министра Вукосављевића на централној манифестацији обележавања 188. рођендана Народне библиотеке Србије

Министар је подсетио да је библиотека у тренутку оснивања имала своју сестру, Матицу српску, те да оне заједно јесу две донжон куле у великој борби српског народа за национални и културни идентитет. Будући да је ренесанса српске културе па и српске државе почела са око 350 година кашњења у односу на ренесансу која је подигла европску културу из мрака средњевековне схоластике, као и да је српски народ у том периоду обитавао у две различите и међусобно зараћене империје – Отоманској и Аустроугарској, он је и у културном и у духовном и у идентитетском смислу остао без својих корена и трагова, духа и инспирације. Када су се, почетком 19. века, стекли и изборили услови за материјалну и духовну обнову, велики таленти наше нације додавали су цигле и малтер у обнову ове две куле наше духовности и културе, свесни чињенице да је културни опстанак од пресудног значаја те да за улагање у њега не треба жалити ни лични самопрегор, ни таленат ни друге своје капацитете.

„Народна библиотека Србије била је, јесте и остаће један од кључних аутопутева нашег културног развоја, а који је грађен инспирацијом и стваралаштвом наших великих људи, од Димитрија Давидовића, чијим је гестом започета ова велика културна сага, па преко Јанка Шафарика, Стојана Новаковића и других. Циљеве велике инкантације Доситеја Обрадовића о звонима и прапорцима и о књигама коју сви, наравно, знамо, остаје као инспирација и данас. Зашто? Сада имамо библиотеку, имамо књиге, чак шест милиона библиотечких јединица, али се у међувремену свет померио даље и данас, будући уроњени у свет дигитализације, библиотека постаје и место трагања за информацијама и образовање, у форматима које савремени свет захтева. Стога, развој Народне библиотеке има исте оне циљеве које је имао и пре 188 година, а пред њом су и велики задаци спровођења културне политике и развој њених капацитета. С тим у вези, размишља се и ради већ на издвајају средстава за главни пројекат изградње депоа који је неопходан за несметано функционисање ове установе, у нади да ће се овај пројекат реализовати до 2023. године”, закључио је министар Вукосављевић.

На крају овог обраћања министар је, упућујући на још једну референцу тренутка у коме живимо – вирусе који прете да људски род доведу у здравствено непријатну ситуацију, закључио да човеку у тој борби помажу антитела, а да су таква антитела у духовној борби културни прегаоци, и међу њима свакако библиотекари – сви они који су штитили и штите тело културе од вируса акултурације, примитивизма, баналности и осталог што угрожава културни идентитет.