АКТУЕЛНА ПИТАЊА У КУЛТУРИ – ГОСТОВАЊЕ МИНИСТРА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ВЛАДАНА ВУКОСАВЉЕВИЋА НА РАДИО БЕОГРАДУ 2

Позван да у емисији Радио Београда 2 „Речено-прећутано”, ауторке и водитељке Милене Божовић-Манић одговорима на нека од кључних питања осветли тренутну ситуацију у области културе, министар културе и информисања Владан Вукосављевић осврнуо се на значај усвајања Стратегије развоја културе Србије од 2020. до 2029. године са Акционим планом, заштиту српског језика и светиња у Црној Гори, нову медијску стратегију која изменама медијских закона жели да утиче на рестрикцију риалити програма у медијима са националном фреквенцијом, финансирање културе на нивоу локалних самоуправа кроз програм „Градови у фокусу”, доношење измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, питања међународне сарадње посебно на пољу обнове или отварања културних центара у свету (Пекинг, Москва, Берлин, Подгорица, Љубљана…), финансирање обнове Хиландара, националним признањима…

Министар је на почетку овог интервјуа подсетио да наведена стратегија, донета након свеобухватне јавне расправе, не важи само за политички већ и за комплетан културни простор на коме обитава српски народ, те да је његова имплементација комплексна и зависи од свих актера у култури, као и од политичке воље друштва у наредних десет година. „Оно што је Устав за државу то је Стратегија за културу, тако да она обавезује да се, кроз законом форматиран систем, врши утицај нпр. на то да више садржаја из области културе буде на телевизијама са националном фреквенцијом. Поред рестрикција, врло је важно формирати укус публике, као и културне потребе, на првом месту младих”, истакао је министар, осврнувши се на велику улогу коју је у  формативним година његове генерације имала нпр. Музичка омладина. Текст Стратегије доступан је на сајту Министарства културе и информисања, дакле, доступан како стручној тако и широј јавности, добронамерној и оној другој.

По  питању званичне употребе језика и писма, министар је био врло јасан: очекује се поштовање Устава Србије, те с тим у вези, „кроз измене и допуне прописа, те јасне одредбе треба законски потврдити”. Надовезујући се на чување традиције и заштиту културног и националног идентитета, министар се осврнуо и на актуелне негативне ноте из суседне Црне Горе, нагласивши при том да ресорно Министарство свакако није надлежно по питањима које протести отварају, али их посматра „са пажњом и забринутошћу”, оцењујући да је реч о једном „трапавом процесу, али који није сасвим трапав у својој основној намери, а то је да се црквена имовина стави под надзор државе, што отвара простор за потенцијалне злоупотребе. Реч је о преседану који је забрињавајући и има негативне конотације, и ми ћемо наставити да пратимо догађаје у Црној Гори и пружамо разумну подршку свим културним установама и радницима који баштине традицију српске културе.”

У наставку интервјуа министар Вукосављевић је изјавио да курс „културног брода” којим ће се пловити у наредној деценији подразумева стварање на првом месту материјалних предуслова, кроз финансирање обнове и реконструкције објеката културе, у ком контексту је подсетио да „нема квалитетне културе једне државе без квалитетне мреже установа културе која подразумева сваки и најмањи град или село”. С тим у вези, последње четири године Министарство културе и информисања спроводи пројекат „Градови у фокусу”, за који је већ издвојено преко 700 милиона и пласирано за реконструкцију или санацију објеката, као и програме и пројекте у чак педесет локалних самоуправа.

Приметивши да се поређење савременог стваралаштва и културног наслеђа не може изводити истим аршинима, нагласио је да једна национална култура а посебно културни центар какав је Београд, пажњу поред очувања својих културних светиња, каква је Хиландар, мора да поклања и савременим уметницима. Репрезентативни пример јесте недавна ретроспективна изложба Марине Абрамовић, у свету културе и ван наших простора оцењена као културни догађај.

Национална признања увек су тема која скреће пажњу и министар Вукосављевић најавио је овом приликом да ће најкасније до краја године, на основу одлуке Комисије која тек треба да буде формирана, бити позната имена носилаца. Министар се такође нада да ће се међу тих око двадесет имена наћи и посланици из области заштите културних добара.

У одговору на скорашње нападе на министра Вукосављевића од стране менаџерке у култури, Аје Јунг, скренуо је пажњу слушаоцима на податак да је Министарство културе и информисања за Фестивал игре у протекле четири године издвојило 52 милиона динара и тако постало „најиздашнији финансијер” ове манифестације.

Поздрављајући слушаоце емисије „Речено-прећутано” и закључујући ово своје мапирање културног тренутка наше земље, министар је обећао да ће јавност и надаље бити обавештавана о резултатима које ресорно Министарство остварује и са оптимизмом закључио да културу на овим просторима чекају бољи дани.

Цео интервју можете послушати на следећем линку:

https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2020/03/05/38654967/receno%20i%20precutano.mp3

фото: сајт РТС