ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ РАДА Министарства културе и информисања у периоду 2016-2020.

Данас су у Клубу посланика, у присуству директора републичких установа културе, медијима представљени резултати рада Министарства културе и информисања у периоду 2016-2020. година.

Након пројекције информативног филма о најважнијим моментима у раду Министарства у претходне четири године, министар културе и информисања Владан Вукосављевић говорио је о битним догађајима из делокруга рада Министарства културе и информисања и актуелном стању у областима културе и медија.

Министар Вукосављевић у свом обраћању скренуо је пажњу на чињеницу да је овај сазив акценат у свим сегментима свога рада, а на првом месту изборима који су прављени у контексту финансирања, стављао на активну децентрализацију културне политике, као једно од суштинских опредељења: „Будући да добар део културног живота Србије почива на оним садржајима који су подржани од стране Министарства културе и информисања, важно је да та подршка допре и до најудаљенијих, такозваних 'малих места'”, нагласио је министар.

У том контексту важна борба водила се и за очување и континуирано повећање буџета за културу, јер „замишљена потреба, која је у свету одавно успостављена као стандард, подразумева висину од један одсто укупног буџета земље, који омогућава минимум културног развоја”, истакао је министар и додао да ми већ дужи низ година нисмо на том нивоу, али је сходно фискалним и другим стратегијама износ повећаван, да би у 2019. години и достигао један посто, ако гледамо ресор овог министарства у целини, односно и за културу и за информисање. Остаје нада, која треба да прерасте у неупитно опредељење, да се овај тренд раста и достизања наведеног процента у будућности настави.

„У култури није све у новцу, али бих ипак, у овом подсећању на одлуке везане за опредељивање средстава из буџета за културу, поменуо да је поред већ познатих конкурса из свих ресора културе, са не малим средствима подржан и велики број како пројеката и програмских активности тако и инфраструктурних захвата на конкурсу „Градови у фокусу”, што представља снажан импулс за одржавање квалитетног културног живота на локалу”, подвукао је министар Вукосављевић.

Велики број културних и медијских посланика, вредних професионалаца и прегалаца, исказао је кроз ове четири године задовољство сарадњом са ресорним министарством, а то је потврдио и кроз свој рад, како „под светлима рефлектора”, али у много већем броју  „иза кулиса”, у својим радионицама, библиотекама, редакцијама, архивима, музејима… „Надамо се да ће и кадровско освежавање у култури ускоро бити изводљиво, јер сведоци смо да је већ неко време у државном сектору на снази забрана запошљава, која је спречила природну динамику смене генерација, а свакако отежала нека жељена кадровска решења”, изјавио је министар Вукосављевић.

Оцењујући као значајан допринос Министарства културе и информисања при доношењу Медијске стратегије, министар је отворио и тему културе у медијима:

„Када је реч о медијима и култури, познати проблем заступљености се није много побољшао: емисије посвећене култури у својим програмским шемама имају само јавни сервиси – РТС и РТВ, а када је реч о штампаним медијима, на прсте једне руке можемо набројати дневне новине и недељнике који имају квалитетне рубрике посвећене култури”, истакао је министар.

Осврнувши се на питања језика и писма, Вукосављевић је са жаљењем констатовао да још нису прихваћене измене Закона о језику и писму, а тиме и жељено унапређење статуса ћириличног писма.

„Половично смо задовољни”, додао је Вукосављевић, „што је Влада Србије усвојила Стратегију културног развоја за период 2020-2030, а да овај важан акт још није стигао до скупштинске процедуре.”

На крају овог обраћања, захваливши се свом тиму, на првом месту помоћницима као и саветницима, министар Вукосављевић је закључио да је њихов самопрегоран рад и труд дао резултат у веома добрим, у појединим сегментима и изврсним дометима. „Права слика резултата рада овог ресора може се сагледати само ако се има у виду и рад свих запослених у установама културе, односно увидом у читав систем културе Републике Србије,” нагласио је Вукосављевић и додао да је постављање културе у фокус многих области живота, као нужно присутне теме, онај залог који ће гарантовати њену бољу будућност у нашој земљи и на овим просторима.