Вечерас у 20 часова емитовање четвртог „Београдског контрапункта” – „Уметност и мит данас”

Овогодишње издање Међународне конференције „Београдски контрапункт” посвећено теми „Уметност и мит данас”, у организацији Министарства културе и информисања као покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора, биће емитовано у онлајн формату вечерас у 20 часова на Јутјуб каналу Завода за проучавање културног развитка: https://www.youtube.com/watch?v=M-4PvVKcSjU.

Сада већ познати међународни скуп, четврти пут заредом окупља уметнике и мислиоце из различитих делова света, који својим радом значајно доприносе разумевању савремених светских токова и положаја човека у данашњем времену. Као и претходних година, у улози уводничара и модератора појавиће се министар културе и информисања Владан Вукосављевић и редитељ Емир Кустурица, а њихови саговорници биће књижевници Дмитриј Данилов (Русија), Едуардо Мога (Шпанија), Теа Обрехт (САД), Александар Прокопиев (Северна Македонија), Верн Тисен (Канада) и Ханес Хофбауер (Аустрија).

Тема овогодишње конференције, „Уметност и мит данас”, отвара разговор о томе да ли живимо у времену преиспитивања самих основа култура и цивилизација којима припадамо, односно враћања њиховим изворима, који се често повезују са митом. Биће речи и о томе да ли је данас мит само „лажна прича”, супротстављена научном и уметничком трагању за истином или он и даље поседује сазнајну вредност и стваралачку функцију у заједници, као и о томе какав је однос уметника и уметности према обновљеном тренду „трагања за пореклом” и каква је улога мита у политикама идентитета, а отвориће се и питања на који начин уметност у нашем времену улази у дијалог са митом и може ли он бити надахнуће за уметника, као и постоје ли митови нашег времена, и какав је однос уметника и уметности према њима.

Биографије учесника конференције

Дмитриј Данилов (Дмитрий Данилов, 1969), прозни и драмски писац, песник и есејиста, један од најзначајних имена савремене руске књижевности, добитник многих награда. Његов роман „Хоризонтални положај” је ушао у ужи избор за награде Велика књигa (2011) и НОС (2012), док је драма „Човек из Подољска” награђена Златном маском за драму/најбољег драмског писца (2018). На српски су проведене његове књиге поезије „Прекидач” и „Два стања”.

Едуардо Мога (Eduardo Moga, 1962) је шпански песник, путописац, преводилац и књижевни критичар. Докторирао је филологију на Универзитету у Барселони. Преводио је велика имена светске књижевности попут Рамона Љуља, Артура Рембоа, Вилијама Фокнера, Волта Витмана и Чарлса Буковског. Био је директор Регионалне издавачке куће у Екстремадури и координатор Плана за промоцију читања у Екстремадури. Његове песме преведене су на бројне језике, укључујући и српски. Добитник је шпанских и иностраних награда, међу којима су Награда за младе ауторе шпанског Националног института за науку, Адонисова награда за поезију, Награда за најбољу песничку књигу године часописа Химера и Награда за најбољу књигу на шпанском језику у Сједињеним Америчким Државама.

Теа Обрехт (Tea Obreht, 1985) је америчка прозна списатељица, рођена у Београду као Теа Барјактаревић. Њен дебитантски роман „Тигрова жена” био је бестселер у САД и Великој Британији и преведен је на више језика, укључујући и српски. За ово дело је 2011. године добила Оринџ награду за књижевност и била финалиста признања National Book Award.  Њујорк тајмс је њен првенац сврстао међу 10 најбољих књига за 2011. годину, док ју је Њујоркер уврстио међу двадесет најбољих америчких писаца млађих од четрдесет година. Предаје на Хантер колеџу у Њујорку.

Александар Прокопиев (1953) је прозни и драмски писац из Републике Северне Македоније. Дела су му превођена на енглески, француски, италијански, јапански, руски, пољски, мађарски, чешки, словачки и друге језике. Познат је и као есејиста и бивши члан рок бенда Идоли. Доктор је компаративне књижевности и теорије књижевности и ради у Институту за македонску књижевност при Универзитету Ћирило и Методије у Скопљу.

Верн Тисен (Vern Thiessen, 1964) је један је од најизвођенијих канадских драмских писаца и професор позоришне уметности на Мекjуан и Конкордија универзитетима у Едмонтону. Био је председник Канадског удружења драмских писаца и Удружења писаца Алберте. Добитник многобројних награда, попут Награде генералног гувернера Канаде за драму на енглеском језику, награде Карол Болт, награде Стерлинг и Награде за уметност града Едмонтона, као и Специјалне награде дипломираних студената Универзитета Алберта. До недавно је био уметнички директор Workshop West Playwrights Theatre. На српски је преведена и у часопису „Сцена” објављена његова драма „Ансамбл Лењин”, а у Народном позоришту у Нишу изведена је драма „Јабука”.

Ханес Хофбауер (Hannes Hofbauer, 1955) је аустријски историчар, публициста и издавач, који је српској јавности познат као аутор бројних књига у којима критикује однос западних земаља према Србији и српском народу. Постигао је велики успех и у темељном истраживању негативних стереотипа који на земљама Запада постоје према руској историји и култури. На српски су преведене његове књиге „Балкански рат – разарање Југославије”, „Проширење на исток”, „Границе у савременим свету”, „Експеримент Косово” и „Слика непријатеља — Русија”.

Уводничари и модератори

Владан Вукосављевић је министар културе и информисања Републике Србије. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду и имао неколико студијских боравака у Француској и Немачкој. Писао је текстове за „Правник”, „Књижевну реч” и НИН. Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански. Председник је управног одбора Форума словенских култура, а на његову иницијативу покренута је акција „Негујмо српски језик” и установљене награде „Културни образац” и „Новица Тадић”. На место секретара за културу Града Београда именован је 2013. године, а од 2016. године је на месту министра културе и информисања. Говори енглески и француски језик.

Емир Кустурица је српски филмски редитељ, глумац, прозни писац и музичар, двоструки добитник „Златне палме” на Филмском фестивалу у Кану, „Златног лава” на Венецијанском филмском фестивалу, награде „Цезар” и других значајних признања. Носилац је Ордена витеза реда уметности и књижевности Републике Француске. Оснивач је и директор филмског и музичког фестивала „Кустендорф” у етно-селу Дрвенград и идејни творац Андрићграда, културног центра посвећеног Иви Андрићу. Поред осталих, режирао је филмове „Сјећаш ли се Доли Бел?”, „Отац на службеном путу”, „Дом за вешање”, „Arizona Dream”, „Подземље”, „Црна мачка, бели мачор”, „Живот је чудо”, „Завет”, „На млечном путу” и написао књиге „Смрт је непровјерена гласина”, „Сто јада” и „Шта ми ово треба”.