Селаковић на обележавању 65 година Филмског центра Србије

Селаковић је нагласио да значај и углед Филмског центра Србије несумњиво умногоме расте након 2012. године, када држава препознаје кинематографију као изузетно значајну област за улагање, те навео да је буџет Филмског центра те 2012. године износио више него скромних 24 милиона динара, а да је усвајањем буџета за  2025. години достигнут износ од 1,1 милијарду динара, што говори о многоструко већим улагањима у филм и нашу кинематографију.

„Та подршка се манифестује не само кроз континуирано повећање буџета Филмског центра, већ и кроз подстицаје уведене 2016. године. Та 2016. је важна због тога што је после више од осам година рецесије и економског пропадања држава почела да бележи знаке економског оздрављења. Тадашњи председник Владе а данашњи председник државе је те године стао иза идеје Филмског центра Србије и Министарства културе и подржао повећање ових буџетских давања. Када је Србија почела економско оздрављење, тада је почело и оздрављење српске кинематографије“, рекао је Селаковић.

Министар је указао да су подстицаји поред наметања наше земље као једне од најпривлачнијих дестинација у региону за продукцију аудиовизуелних садржаја допринели и да искусни филмски радници, млади глумци и таленти којима Србија обилује имају неупоредиво више могућности за рад и професионални ангажман.

„Оно на чему заједно морамо радити у периоду пред нама је да српски филмови у још већој мери буду присутни на свим значајним светским фестивалима, укључујући Кан, Венецију и Берлин. Међутим, Министарство подржава и развој домаћих филмских фестивала. Ове године смо имали и нулто издање Националног фестивалa филма и телевизије на Златибору, који ће се од 2025.  традиционално одржавати. Ова велика филмска приредба у организацији Министарства културе и Филмског центра Србије годишње ће вредновати домаће филмске продукције у различитим категоријама – за најбољи филм, режију, главне и споредне улоге, сценарио, фотографију, монтажу, сценографију, музику и костиме“,  додао је Селаковић.

Наглашавајући да су перспективе српског филма очигледно позитивне а добри резултати у протеклој деценији могу послужити као основа за стратешки развој домаће филмске индустрије што би довело до већег броја успешних пројеката и ефикаснијег коришћења ресурса, Селаковић је најавио да ће до краја године, конкретно у понедељак 30. децембра бити формирана Радна група која ће се ухватити у коштац са изазовима наше кинематографије што су превасходно пројекти који су подржани, а нису реализовани.

„Радна група треба да предложи измене закона о кинематографији, како би се у оквиру средстава које је држава раније определила преко Филмског центра Србије  пронашли одрживи модели за филмове чије снимање се чека годинама  а ако бисмо и даље чекали, то би било као да чекамо Годоа“, прецизирао је министар културе.

Селаковић је поручио да би било пожељно и да наша национална кинематографија налази надахнуће и инспирацију у националној тематици, јер ако то не будемо чинили ми на позитиван начин, то други неће радити, подсећајући и да је наш најстарији  сачувани филм био управо посвећен Вожду Карађорђу и Првом српском устанку.