Селаковић на Свечаној академији поводом Дана Библиотеке Матице српске

Селаковић је најавио посебну подршку издаваштву Матице српске и напоменуо да је све што се ради под покровитељством председника државе, уз помоћ Министарства културе и читаве Владе Републике Србије начин да се одужимо великим и славним прецима који су се, визионарски размишљајући пре два века, одважили да створе Матицу српску као прву установу такве врсте у читавом словенском свету.

„Матица српска, Митрополија карловачка и славна српска војска су три најзначајнија фактора која су довела до националног ослобођења и уједињења нашег народа што никада не смемо да изгубимо из вида. Министарство културе ће у свом стратешком деловању, као и у будућој изради националне стратегије развоја српске културе, посебан значај придавати управо књизи као осовини и стожеру једне цивилизоване нације, једне културе. Треба да вратимо књигу са маргине управо у средиште наше културе и на том нашем стратешком задатку велику помоћ и подршку имамо управо од Матице, а посебно од Библиотеке Матице српске и њеног управника господина Селимира Радуловића, човека који заиста целог себе даје књизи“, рекао је Селаковић.

Министар културе је указао да издавачки центар Матице српске ради неуморно и изразио уверење да би могао да прерасте у једну врсту српског енциклопедијског завода и да ће се на томе радити у будућности.

„Матица апсолутно има потенцијал да изгради и такву једну установу. Оно што је одлика читаве Матице српске у претходних 200 година јесте да се у њој неуморно ради, неуморно ствара. Матица је једна, а око ње настају бројне радилице и те радилице стварају стално једну нову вредност за српску културу. Управо на том послу Матица српска, али и Библиотека Матице српске могу да рачунају на пуну подршку, помоћ и посвећеност Министарства културе и читаве Владе Републике Србије“, рекао је Селаковић.

Министар је нагласио да је Библиотека Матице српске много више од библиотеке, да није само само место где се, између осталог, чувају и ретке рукописне књиге.

„Највећа збирка таквих, ретких рукописних књига у Србији се налази управо у Библиотеци Матице српске, а друго место где се чува највећи број српских рукописа и рукописних књига је Света српска царска Лавра- манастир Хиландар. Оно што је Хиландар на Светој Гори Атонској, то је Библиотека Матице српске у Новом Саду. Са њених полица говориле су мисли Доситеја и Вука, остваривале се визије Змаја и Милетића, ширили се видици научника и уметника, ковао се дух српске модерности. Из ње су никли листови и часописи који су градили српску јавност, образовали нараштаје и чували народну душу”, рекао је Селаковић.

Министар је поручио и да данас, када смо савременици великих изазова и брзих промена, Библиотека Матице српске остаје наша најчвршћа снага.

“Зато, под овим светим зидовима, данас не говоримо само у славу једне установе. Говоримо у славу оног дела српског народа који је знао да није довољно само преживети — већ да треба оставити траг, изградити културу, уздићи реч и мисао као највеће и највише обележје свога постојања”, закључио је министар.