Дани европске баштине 2026: „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати“

У турбулентном савременом друштву, које карактерише убрзано кретање и размена информација, суочавамо се са нестајањем језика, носећег стуба културног идентитета једног народа. Дигитална ера  направила је револуцију у области језика, увела је бројне лексичке иновације стварајући нови језички варијетет који се разликује од конвенционалног говора. Инстант размена информација, новонастали online неологизми, сведена реторика, нестандардни облици комуникације, односно постепено увођење нових језичких кованица у лексички фонд савременог језика води ка ишчезавању једне традиције, културе и њеног наслеђа.

Реч је одувек имала велику снагу. Код наших старих одабрано име је требало да сачува новорођено дете, реч је била део молитве, а понекад је кроз брзалице имала значајну улогу у игри памћења. Приликом приповедања догађаја, људи су се окупљали и на тај начин су се приче преносиле, зло терало, а традиција се чувала. Језик је као „жива ствар“ мењао своју форму кроз историју остављајући у себи трагове народа који су пролазили или се трајно насељавали на овим просторима.

Данас је у званичној употреби дванаест језика мањина, а незванично се користи преко петнаест. Поred дvа zваnична пisма, ћиrилiце и лatiniцe, која се poдјеdnako коriste, Србија је богата  разним наречјима и локалним изразима. Њено богатство огледа се у томе што када одемо у Војводину „тамо иза недеље“ можемо сачекати “да се открави млеко“, док нас негде на југу могу упитати „Куде ћеш по ово доба, не гори вода?“. Стручњаци процењују да ће до краја 21. века нестати скоро 90% живих језика. Овај алармантан податак потврђује изумирање језика, односно опасност од поништења националног духа једног народа. Како исправно примећује Вук Стефановић Караџић језик је „хранитељ једног народа“, стога морамо бити баштиници овог општег добра.

Језик еволуира паралелно са друштвеним променама. Сада, када је оловку заменио дигитални дисплеј, реч и реченица бивају скраћени, па тако ако сте Анк (Eng. Uncle, стар), вероватно нећете разумети шта је то Сас (Eng. Suspicious, сумњив). Ове промене у језику обогаћеном локализмима, туђицама, скраћеницама туђица, овогодишња су тема и такође нам скрећу пажњу на значај међугенерацијског знања, важност очувања усменог предања и снагу језика у кризним временима. Укључивањем писаног и усменог коришћења регионалних или мањинских језика у савремен говор учвршћује се ово живо наслеђе и доприноси очувању језичке разноликости. То је отворен позив да сви гласови буду саслушани и вредновани у обликовању наше заједничке идеје о очувању културе језика.

Подизањем свести о језику, као битној социјалној институцији која мора бити заштићена, позивамо све учеснике да представе, запишу и на тај начин сачувају од заборава овај урођени когнитивни афинитет сваког народа.

Позивамо све заинтересоване установе, организације и националне мањине да се укључе својим програмима у организацију Дана европске баштине, да заједно приповедају завичајним језиком, да међугенерацијско знање представие својом песмом, представом или неким другим медијем и на тај начин сачувају овај облик културног наслеђа од заборава.