Локалитет Дреновац заслужује пуну пажњу државе

25. септембар 2020.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић одржао је данас радни састанак са проф. др Славишом Перићем из Археолошког института, руководиоцем истраживања на локалитету Дреновац у општини Параћин, на коме су размотрене даље заједничке активности Министарства и истраживачког тима, првенствено у вези даљих археолошких радова као и на тему оснивања Музеја неолита централног Балкана. На састанку је констатована идентичност ставова о великом значају локалитета и о важности његовог будућег представљања у домаћој и међународној јавности. Као и приликом недавне посете Дреновцу, министар Вукосављевић истакао је да професор Перић и његов тим археолога имају пуну подршку Министарства културе и информисања, и нагласио да ће пројекат оснивања Музеја неолита централног Балкана у наредном периоду бити један од приоритета Министарства у области заштите културног наслеђа, имајући у виду не само културолошки већ и туристички потенцијал локалитета и такве врсте установе.

Локалитет Дреновац смештен је у појасу средњег Поморавља, у коме је евидентирано 85 неолитских насеља, од којих 62 насеља припадају старијенеолитској старчевачкој култури, затим 16 насеља млађенеолитске винчанске културе и на седам насеља се претпоставља постојање слојева и старчевачке и винчанске културе. Толики број неолитских насеља, средње Поморавље сврстава међу две-три најнасељеније регије југоисточне Европе тога доба.

Међу свим тим насељима Дреновац се издваја својом површином од преко 50 хектара, дебљином културног слоја од 6,5–7 метара, сложеном вертикалном стратиграфијом у оквиру које се издвајају два периода насељавања: старчевачке и винчанске културе, као и чињеницом да су геомагнетска снимања и археолошка ископавања показала да је за време најмлађе винчанске фазе у Дреновцу егзистирало неолитско насеље са 600-700 објеката различите намене и да је највећи број тих објеката имао стамбену функцију. Поред тога, у Дреновцу су констатоване двоетажне куће, у којима је потврђено становање на обе етаже, те да су све истражене куће најмлађе винчанске фазе биле спаљене са целокупним кућним инвентаром. Због броја објеката и процене да је у Дреновцу могло живети преко 2.000 људи, тај локалитет назива се и неолитски мегалополис.

Све наведено, уз веома повољне услове за вишедеценијска истраживања, могућност обухвата најширег хронолошког распона и податак да преко локалитета прелази траса коридора 10, једног од најважнијих паневропских саобраћајних путева, говори да на локалитету Дреновац постоје идеални услови за долично афирмисање археолошког блага тог подручја и за представљање његовог значаја у формирању каснијих културних вредности савремене Европе.

Оснивање Музеја омогућило би систематска истраживања неолитског насеља у Дреновцу и других насеља у средњем Поморављу, образовање студената археологије из земље и иностранства, прилику да као део туристичке понуде Србије аматери и љубитељи археологије учествују на археолошким ископавањима, као и организовање различитих тематских радионица на локалитету за студенте и туристе: израда керамике у неолитској традицији, градња реплика неолитских кућа, израда српова и покусна жетва на локалитету, млевење жита и израда каша, хлеба и пива, израда каменог оруђа и сл. Поред тога, формирањем музејске установе у Дреновцу створили би се неопходни услови за организовање семинара, стручних и научних скупова, екскурзија основаца и средњошколаца, за конгресни туризам као и јачање све присутнијег и профитабилнијег транзитног туризма.

Министар Вукосављевић и Славиша Перић разговарали су и о општем стању у српској археологији, где су постигли сагласност о важности даљег континуираног улагања државе у ту област, али и о потреби реорганизовања и јаснијег дефинисања одговорности и функција у постојећем систему заштите културног наслеђа.