Отворена изложба „Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945. године“

„Аутентични прикази највећег зла које је задесило човечанство изузетно су важни, не само због покушаја да се злочин негира и релативизује, већ и да би генерације које сада живе, као и оне будуће, добиле праву слику шта се дешавало на овим просторима у Другом светском рату и зашто је јако важно сасећи зло у самом корену“, нагласила је министарка на изложби уприличеној у години обележавања 75 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца и ослобађања тог логора.

Гојковић је напоменула да је тежина јасеновачких страдања опомена за цео свет. „Нашем народу је припало не само да је поднесе, већ и да чува и негује сећање на несхватљиву патњу, како се такав ужас никада и нигде не би поновио“, констатовала је она. 

Она је поручила да док год постоји српски народ, морамо гласно да говоримо о монструозности једног од најужаснијих концентрационих логора у Другом светском рату, јединог који је у свом саставу имао логор смрти за децу. 

„Свет мора да зна за Јасеновац, место стратишта Срба, Јевреја и Рома. Дугујемо то невиним жртвама, ‘Дари из Јасеновца’ али и поколењима која долазе“, закључила је потпредседница Владе и министарка културе и информисања. 

Гојковић је рекла да Србија и Република Српска ову националну трагедију заједно обележавају и тугују, сећајући се патњи и страдања нашег народа кроз историју, као и што годинама заједно славимо велике победе. 

„Зато је од изузетног значаја реализација идеје изградње меморијалног комплекса Доња Градина, као вечног сећања на страдале у Јасеновцу и као опомене на злочин чији је мрачни циљ био истребљење једног народа“, рекла је министарка.

Само постојање места као што је Концентрациони логор Јасеновац, страхоте које су се у њему дешавале је тешко појмити из перспективе савременог света, рекла је Гојковић и додала да данашњим генерацијама није лако објаснити да су пре само 80-ак година, у срцу Европе, на најсуровији начин убијани људи само зато што су „погрешне“ нације и вере.  

Гојковић је истакла да је ово подсетник на једно од најболнијих места у читавој историји српског народа, али и афирмација неговање културе сећања, као битног дела националног и културног идентитета. 

„Упркос непреболном страдању, српски народ наставио је да живи, увек сећајући се и јасеновачке и других великих трагедија које су га задесиле и увек изнова налазећи начине да у прихватању другачијег гради сопствену и заједничку будућност, штитећи и негујући сећање на жртву, љубав према миру и наду у бољу будућност“, рекла је министарка. 

„Вођени том идејом, Министарство културе и информисања, Министарство одбране и Јавна установа ‘Спомен-подручје Доња Градина’, приредили су ову мултимедијалну изложбу која с једне стране осликава вапај за слободом, а с друге даје реалистични и сурови приказ живота у концентрационом логору“, подвукла је Гојковић.

Потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић нагласио је да је Јасеновац симбол суноврата човечанства, злочиначка јама која је прогутала и затрла целе породице, а преживеле осудила на живот са језивим сећањима.

„Није то био никакав радни камп. Цео свет то зна. Ма ко и ма колико то данас покушао да приповеда. НДХ је имала логоре за децу, дакле за децу. Они нису постојали ни у земљама предводницама фашизма у Другом светском рату. Сведочанства да су деца мучена, одвајана од родитеља, спаљивана у пећима... Све само зато што су била српска, јеврејска, ромска... Све то говори много. Оно што не говори, јер на то нема одговора, је  - каква то мржња убије последње зрно људскости у човеку и претвори га у такву звер спремну да мучи и убија децу”, подсетио је Стефановић.

Министар је додао да је из ових разлога важно подсетити да нема те релативизације, нема тог смањивања бројева, искривљавања истина које могу те нељуде направити мањим нељудима.

„Ми дугујемо жртвама да сачувамо њихову видљивост за будућност. Не само будућност Србије, већ и целог човечанства. Да за логор за децу, нити за логоре попут Јасеновца, никад и нигде не би више било пристојно ни покушати понудити оправдање, рећи ни једно најмање али...“, закључио је Стефановић.