На изложби чији је циљ да прикаже једну епоху из живота града коју је обележила Хемијска индустрија „Зорка“, Гојковић је нагласила да ће Министарство културе и информисања посветити већу пажњу неговању и афирмацији индустријског наслеђа.
"Развој те области може повољно утицати не само на разноврснију и атрактивнију понуду домаћој публици, већ и повећати видљивост целокупне српске културе на међународној сцени", рекла је Гојковић.
Гојковић је нагласила да изложба осветљава важан сегмент наше културне баштине, као и да на европској и светској културној сцени, индустријско наслеђе добија све већи значај, између осталог зато што повезује више области и укључује многе професије.
Истакавши да су та вишестраност и универзалност утицали да индустријско наслеђе буде препознато као важан део културне и туристичке понуде у многим развијеним земљама, она је додала да је у свету одавно присутан тренд „враћања у живот“ некадашњих великих индустријских комплекса, фабрика или рудника, који ревитализацијом постају значајна културна и туристичка одредишта.
„Локалитети индустријског наслеђа не приказују искључиво оно што је некада било, већ су то и места на којима млади ствараоци добијају прилику да искажу свој таленат и изграде себе као личности и уметнике“, подвукла је Гојковић.
Гојковић је подсетила да је фабрика Зорка успела да постане једна од знаменитости свог града и симбол једног времена, као и да су радници градили фабрику, живели са њом и за њу, док је Зорка истовремено граду и његовим становницима подарила дух заједништва и солидарности.
"Тако је и ова изложба дело не само аутора, већ и свих радника Зорке који су стварали индустријског гиганта и понос града", рекла је Гојковић и додала да се на изложби види како развој једне фабрике ствара историју града, утиче на друштвене и културне прилике и живот његових становника.
Гојковић је указала да Србија данас гради фабрике и на примерен начин штити нашу културну баштину.
Гојковић је истакла да је уложен труд да буџет за културу у наредној 2021. години буде увећан, а повећана су издвајања не само за област заштите, већ и за савремено стваралаштво, као и за дигитализацију и међународну сарадњу.
„Верујем да ће у периоду пред нама сарадња Министарства културе и информисања и града Шапца бити успешна и динамична и да ћемо заједнички радити на програмима и пројектима који за циљ имају богатији културни живот Шапца”, закључила је Гојковић.
На изложби су говорили в.д. директора Народног музеја Јована Стојанац, аутор изложбе Бранислав Станковић и градоначелник Шапца Александар Пајић који је рекао да Шабачки музеј представља место где промовишу културу града и догађаје којих се радо сећају.
Он је изјавио да је Фабрика 'Зорка' запошљавала је највећи број Шапчана и да је била синоним за један успешан град, и једну успешну епоху у развоју града Шапца. „Ова изложба само је један од начина где смо спојили привредни и културни развој града“, рекао је градоначелник.