Министарка културе нагласила је да свако демократско друштво тежи да на квалитетан начин уреди област информисања и медија, као један од неопходних стубова демократије.
„И наше друштво препознаје значај информисања, његову улогу и важност и настоји континуирано да ради на унапређењу ове областиˮ, рекла је Гојковић.
Министарка је нагласила да Министарство културе и информисања ради на креирању политика медијске писмености, сарадњом са међународним развојним партнерима, кроз спровођење пројеката у области информисања и медија.
Гојковић је подсетила да је Министарство унело медијску писменост у Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2020. до 2025. године, а овај појам је унет у сет медијских и два образовна закона.
Гојковић је додала да је, управо имајући у виду значај ове теме за наше друштво, и посебно младе, израђен „Приручник за развој и унапређење медијске писмености у предуниверзитетском образовању”.
„Ово смо урадили са нашим партнерима управо у циљу унапређења и разумевања ове теме, као и јачања компетенција наставника, деце, али и родитеља. Истовремено емитован је и играно-документарно-анимирани телевизијски серијал о медијској писмености на Радио-телевизији Србије и Радио-телевизији Војводине, који се ослањао на образовне садржаје из приручника за медијску писменост. На овај начин, подржали смо и улогу јавних медијских сервиса у развоју програма посвећених промовисању медијске писмености међу млађом популацијомˮ, рекла је министарка културе.
Гојковић је указала на симболички значај то што сe данас о медијској писмености за ново доба говори управо у згради РТВ која је грађена за будуће доба.
Гојковић је истакла да је развој дигиталних технологија у 21. веку из корена променио наше навике и свакодневицу, као и доживљај друштвеног живота и додала да је он у великој мери утицао на појаву и све већу присутност нових медија, друштвених мрежа, што се одразило и на традиционалне медије, који су морали да ухвате корак са незаустављивим променама како би сачували публику.
„Трка за информацијама довела је до тога да је у дигиталном свету све више порука, наслова, вести и уопште садржаја који су нам свима доступни на један клик. Све већа популарност друштвених мрежа, обиље информација и њихова непрегледност, посебно ако се оне некритички користе, лако могу довести до тога да постанемо жртва лажних вести, а њиховим шеровањем да даље ширимо такве непоуздане инфромације. Овакве појаве могу веома лако створити читав лавиринт дезинформација и гласина, у коме се свако од нас може лако изгубитиˮ, изјавила је министарка.
Гојковић је напоменула да је управо због тога моћ медија данас још већа имајући у виду да се захваљујући њима даје значај људима и догађајима и утиче на начин на који ће друштво усвојити одређене појаве и ставове.
„Зато је изузетно важно да се посебно код младих развијају способности читања, тумачења и процењивања медијских садржаја. Јасно је да нови облици комуникације стварају нове изазове, а те изазове морамо да решавамо старим методама - учењем, образовањем, развијањем критичке мислиˮ, подвукла је министарка.
Гојковић je данас потписала Меморандум са Фондацијом „Propulisionˮ о сарадњи у вези са развојем и унапређењем медијске и информационе писмености у Србији.