Гојковић на конференцији „Култура је женског рода“

Гојковић је истакла да је остварен напредак у застуљености жена у културу на руководећим местима, али да постоје болне теме, као што је насиље над женама и посебно сексуално злостављање, те да је важно да наставимо борбу против предрасуда, стереотипа, као и рад на потпуном сузбијању родне дискриминације.

Министарка културе и информисања је истакла да је циљ Конференције, која је окупила жене из свих области кутлуре у Србији, да учини видиљивијим жене у култури, покаже да су оне присутне и да обликују наше савремене културне изразе и доприносе богатству културних садржаја.

Гојковић је рекла да сектор културе може да буде позитиван пример по заступљености жена и равноправности, што не значи да нема изазова и да пред нама није још доста посла.

„Жене чине велики део запослених у институцијама културе. У значајном броју налазе се на руководећим позицијама, а све их је више и у управним и надзорним одборима. Истраживања показују да највећи проценат жена ради у библиотекама, а најмањи у позориштима. На руководећим позицијама у установама културе и даље је мање жена, али та разлика није велика“, прецизирала је министарка културе и информисања.

Гојковић је напоменула да су жене најчешће директори у библиотекама и галеријама и додала да јој је посебно задовољство што су се последњим именовањима, жене нашле на челу Музеја савремене уметности, Републичког завода за заштиту споменика културе, као и у управним и надзорним одборима више установа.

Гојковић је указала да истраживања спроведена у јавним установама културе показују да се жене у култури осећају равноправно са мушкарцима, као и да је њихов положај бољи од оног које имају жене које раде у доминантно „мушким“ областима, те да у култури нема родне дискриминације.

„Нешто другачија ситуација је у позориштима, где глумице сматрају да су дискриминисане и литературом која се обрађује и мањим бројем женских улога, као и по основу година“, напоменула је.

Гојковић је указала да се жене у култури приликом напредовања суочавају са свим оним препрекама присутним свугде у свету, а које се тичу одлуке о рађању деце и улогама које жена има у породици и домаћинству. Оптерећене тим ‘двоструким улогама', неретко иду линијом мањег отпора и одустају од даљег напредовања.

Гојковић је поменула Милицу Стојадиновић Српкињу, Надежду Петровић, Милену Павловић Барили, Марију Магу Магазиновић, Исидору Секулић и друге, као само неке од бројних великих жена српске културе којима можемо да се поносимо.

„Оне су својим делом не само оставиле огроман печат у нашој култури, већ и померале границе свога времена и промовисале еманципацију жена. Настојањима да покажу да култура није резервисана само за такозвани ‘јачи пол’, дале су више него добар пример генерацијама уметница које су долазиле после њих“, подвукла је министарка културе и информисања.

Гојковић је истакла да је важно поменути и да су жене већински део публике културних дешавања. „То је највише изражено у посетама позоришним програмима и музејима, где жене чине више од 60 одсто публике. Нежнији  пол чешће чита и посећује библиотеке, те је тако типичан конзумент књижевности ‘млада, високообразована жена, становница градског подручја’“, прецизирала је она.

„Ипак, и поред статистичких података који дају релативно позитивну слику, не могу а да не приметим да су од повратка вишестраначја у Србију 1990. године, само две жене биле на челу Министарства културе“, приметила је Гојковић.

Гојковић се осврнула и на болне теме, као што је насиље над женама и посебно сексуално злостављање, што потврђују недавне исповести глумица Милене Радуловић, Иве Илинчић и њихових колегиница, којима је претходила исповест Данијеле Штајнфелд.

„Њихови примери потврђују глобални тренд да су жене из света кинематографије неретко жртве сексуалног насиља“, рекла је Гојковић и као пример навела америчког филмског продуцента Харвија Вајнстајна који је покренуо талас исповести о сексуалном узнемиравању и нападима холивудских моћника и других утицајних људи.

“Зато је важно да ово не буде ‘табу тема’ о којој се ћути и шапуће, већ гласно говори, како би охрабрили све жртве да пријаве насилнике, јер је оно често праћено манипулацијама, стварањем осећаја несигурности, безилзазности, стида и страха“, истакла је Гојковић и истовремено истакла важност наставка борбе против предрасуда, стереотипа, као и рад на потпуном сузбијању родне дискриминације.

Гојковић је подсетила да Србији предстоји доношење новог закона о родној равноправности, што ће, по њеним речима, бити прилика да се додатно унапреди та област и да пажња мора бити усмерена и на положај жена у култури.