Гојковић је истакла да је култура једна од важних „фабрика“ Републике Србије која поред своје лепоте и својих саджаја може да донесе и допринесе значајно и економији наше државе.
Задатак Министарства ће бити да производи мултимедијалне и дигиталне садржаје у областима културног наслеђа, савременог стваралаштва и свега онога шта може да поспеши туристичку понуду Републике Србије и да, на савремени дигитални начин, ухватимо корак са светом и ојачамо културни туризам као посебну и важну област туризма као привредне граде, рекла је Гојковић.
Министарка културе је напоменула да данас, у 21. веку, не постоји човек и не постоји породица која свој годишњи одмор или своје слободне тренутке не планира и пре свега не искористи неко средство које му је при руци и једним кликом се не информише о свакој дестинацији за коју се интересује, какву туристичку понуду може да очекује, али и да сазна и види какви културни садржаји постоје у свету, који су то важни културно-историјски споменици једне државе, једног града, једног дела Републике Србије, шта може да види да очекује. „Тако да мислим да је ово изузетно важан Споразум“, оценила је министарка културе и информисања.
Гојковић је подсетила да Министарство културе и информисања већ увелико има праксу у прављењу мултимедијалних садржаја.
„Ми смо помогли и прављење 50 дигиталних туристичих водича, али већ увелико у доба короне радимо на платформи Google Србија која представља културно благо наше државе. Зато имамо пуно успеха и посетилаца који се на тај начин, можда по први пут, уверавају како је Србија у ствари земља културе, да то може да буде наш бренд ка иностраним туристима и начин да ухватимо корак са државама као што су Грчка, Италија које сматрају да је култура њихова ‘фабрика’“, истакла је министарка културе и информисања.
Министарка Матић навела је да ће формирањем Заједничког тела два министарства бити обезбеђени техничко технолошки услови за дигитализацију туристичке понуде и додала да је један од највећих изазова одређивање приоритета, будући да, на нашу велику срећу, Србија чува огромно културно-историјско наслеђе.
„На рутама ‘Трансроманика’, ‘Пут римских царева и дунавски пут вина’ 'Тврђаве на Дунаву’, 'Споменичко наслеђе Другог светског рата’, као и на дестинацији Западна Србија могу се издвојити више од 200 културно-туристичких атракција“, подвукла је Матић и оценила да ће поред конкретних производа и бенефита, дигитализација имати и додатну нематеријалну вредност у погледу развоја и стваралаштва које се све више базира на дигиталним технологијама, али и на неговању културе сећања”.
Матић је подсетила да туризам носи велике потенцијале и добробит за укупну економију државе и прецизирала да је учествовао са 6,5 одсто у БДП-у, са пројектованим растом на чак 7,4 одсто за 2024. годину.