Гојковић: Закон од приоритетне важности за културу Србије

„Музеји, музејска грађа су важни у чувању националног идентитета. Без њих не можемо разумети своју прошлост, не можемо бити спремни за будућност. Музеји су ризница нашег блага, део образовног процеса свих генерација, и места која нам пружају одговоре на бројна питања али и установе културе којим се представљамо другима. Зато је овај закон од приоритетне важности за културу Србије и позивам вас да га усвојите“, поручила је Гојковић народним посланицима.

Гојковић је нагласила да је на Закону искључиво радила струка и Радна група коју је предводила управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, као и да „када се полемише о закону, не полемише се политичким врхом Министарства културе и информисања, већ са струком“.

Гојковић је рекла да су одржане јавне расправе у Новом Саду, Нишу и Београду и да су одређене примедбе које су унапредиле текст Закона прихваћене. Гојковић је објаснила да је једна од примедби била везана за формирање Савета за музеје, новог тела које ће бити формирано при Народном музеју, и да је након јавне расправе додатно дефинисан  начин избора чланова и улога коју ће имати, као и да је Радна група истрајала да је овај Савет неопходан, што је подржала.

Гојковић је указала да је велику пажњу привукло питање матичности, која је овим Законом први пут дефинисана, и нагласила да матичност никада није постојала па не може нико да тврди да му је узета и додала да је први пут уведен термин територијално надлежан музеј.

Гојковић је објаснила да Музеј наивне и маргиналне уметности, републичка установа културе са седиштем у Јагодини, по мишљењу струке, без икаквих личних анимозитета, се не може посматрати  издвојено из целине ликовне уметности, и да због тога не постоји основ за матичност, као и да том Музеју „није одузета матичност, јер није никада ни постојала“. Гојковић је прецизирала да је мишљење струке да као што не постоји посебна матичност за реализам, симболизам или неки други правац ликовне уметности, не постоји ни за Музеј наивне и маргиналне уметности, уз све похвале за оно што Музеј ради.

Министарка је напоменула и да је Музеј Српске православне цркве постојао у Нацрту закона, као и да је разговарала са патријархом Порфиријем и да су се сагласили да је потребно да се донесе посебан закон о музејима СПЦ, јер не постоје само музеји у Србији, већ и изван земље, у Загребу, Сент Андреји, односно читав систем музеја СПЦ и за овај део историјске и културне грађе би требало донети потпуно нови закон.

Гојковић је указала да је одмах по ступању на дужност тражила да установе доставе податке о извршеним ревизијама, што је један од основних услова за сагледавање богатства које наше установе чувају, као и да је делимично задовољна урађеним, али да ће овај нови Закон додатно уредити систем заштите музејске грађе.

Гојковић је представила и Предлог одлуке о проглашењу старе и ретке библиотечке грађе и указала да је на листи 720 књига и позвала Скупштину Србије да их прогласи за културна добра од изузетног значаја, имајући у виду њихов посебан значај за науку и културу, као и због њихове уникатности и реткости. Прецизирала је да је реч о књигама писаним руком, односно штампаним у периоду од XIV до XVIII  века.