Гојковић је у Парламенту, где се води расправа о Предлогу закона о музејској делатности, истакла да новац свих грађана и наше културно благо припада свима нама и да не треба да се бежи од истине и да се гура под тепих нешто лоше што је учињено у прошлости.
Гојковић је нагласила да је важно да се сазна и утврди ко је извршио крађе у музејима, где се налазе отуђени предмети, ко су починиоци, а у крајњем случају, зашто у неким случајевима МУП ништа није урадио.
„Сва своја досадшња сазнања желим да поделим са грађанима Србије, јер они пуне буџет и треба да знају где одлази њихов новац. На мени је да све оно што знам, кажем и полицији и Тужилаштву шта се дешавало у не тако давној прошлости у нашим музејима“, рекла је Гојковић.
Гојковић је истакла да крађа у Музеју примењене уметности која се десила у августу 2019. године заслужује пажњу јавности, и указала да је јавност о тешкој крађи предмета из 14, 17, 19, и почетка 20. века сазнала на основу њених изјава и да је процењена штета по процени запослених Музеја у износу од 300.000 евра, али да је заправо штета много већа, јер су ти златни предмети и тај накит припадали некада нашим династијама, пре свега династији Обереновић.
Гојковић је прецизирала да Министарство од августа 2019. до марта 2020. године није добило ниједно обавештење од челних људи из Музеја примењене уметности, нити од Министарства унутрашњих послова.
„Није ми јасно зашто се толико дуго ћутало“, рекла је Гојковић.
Министарка је навела да је осумњичен један од радника обезбеђења који је тај посао добио на јавној набавци и истакла да би сви требало да се замислимо да ли јавне набавке морају да буду и решење ангажовања неког да ради обезбеђење у овако важним установама културе или то може да се ради на неки другачији начин.
Гојковић је рекла да се нада да ћемо ускоро добити одговор на то ко су починиоци, ко су налогодавци и како је дошло до те крађе од стране самог обезбеђења, које је требало да чува Музеј примењене уметности, као и да ли има одговорности и запослених, будући да је кључ од депоа са тако важним предметима стајао у обичној фиоци у писаћем столу.
Гојковић је напоменула и да је Музеј Југославије 2016. године покраден од стране радника исте фирме, које је обезбеђивала и Музеј примењене уметности, као и да је недавно та фирма платила накнаду штете за украдене предмете у Музеју Југославије.
Гојковић је навела и пример простора у „Бетон хали“ који је додељен Музеју наивне и маргиналне уметности, у који је држава улагала одређене средства, а идеја је била да то буде галерија музеја који се налази у Јагодини, те указала да је и ту дошло до крађе лифта, вредности око 15.000 евра. Објаснила је да нема никаквих трагова о томе, чак ни трагова обијања осим сведочења човека који је био задужен да чува тај простор, али никада ништа Министарство унутрашњих послова у том периоду није урадило поводом ове кривичне пријаве против НН лица.
„Просто је немогуће у том простору, који је покривен свим могућим камереама из околних ресторана и кафића, да нема никаквог трага. Лифт је огроман, неко је морао да види да се износи једна тако велика ствар. И о томе се годинама ћутало“, рекла је Гојковић.
„Не размишљам о томе да ли радим добру ствар за себе или не, и да ли би можда требало и да се забринем, јер ме неки други људи опомињу на то. Човек је изабран да буде министар неког ресора, он не треба да размишља о себи, он мора да размишља о добробити грађана и добробити ове државе“, рекла је Гојковић.