Маја Гојковић на свечаности обележавања Дана Библиотека Матице српске

„Чврсто верујем да ће Матица српска и у будућности остати светли пример институције која културу чува од заборава, обогаћује је и унапређује“, рекла је министарка културе и информисања.

Гојковић је оценила да податак да Библиотека данас чува преко четири милиона различитих рукописа, сликовито говори да се налазимо у аутентичном храму књиге и писане речи.

„Утицај књижевних дела на буђење националне свести српског народа у 19. веку био је велики. Све до проналаска интернета и других медија, књиге су биле кључни алат за стицање образовања и за упознавање са другим народима, културама и обичајима“, подвукла је она.

Гојковић је рекла да су током близу два века постојања, Матица српска и њене установе и одељења поставили стандарде, не само у нашој земљи већ и шире, како се негује култура једног народа, да су библиотеке чувари нашег колективног памћења и да је велика част, али и обавеза, настављати дело оних који су Матицу створили и изградили.

Овом приликом уручена је награда “Златна књига Библиотеке Матице српске” писцу и академику Горану Петровићу и захвалница Народној библиотеци Србије коју је примио в.д. управника ове институције Владимир Пиштало.

Приметивши да лауреати долазе из две најважније области културе: савременог стваралаштва и заштите културног наслеђа, Гојковић је истакла да је мисија Матице српске, од њеног настајања до данас, управо да објављивањем дела савремених аутора представи оно најбоље што српска књижевност има да понуди.

„С друге стране, у овој установи чувају се нека од најважнијих рукописних издања и на тај начин брине о културној баштини српског народа од непроцењиве вредности“, рекла је министарка културе и информисања и додала да је ова свечаност прилика да се подсетимо чињенице да богату традицију на коју се ослањамо морамо изнова да чинимо блиском и савременом, што је и заслуга данашњих добитника награда.

Гојковић је истакла да Србија има много разлога за понос, посебно када је реч о култури и уметности, јер по њеним речима, тако је било и у време када је Матица српска оснивана у 19. веку и када се градила српска државност, тако и током бурног двадесетог века, обележеног великим страдањима народа, али и врхунским достигнућима наших културних стваралаца.

„На нашу срећу, тако је и данас, када су бројне установе и појединци из света културе познати и признати на међународном плану. Све добро што савременици стварају данас, почива, поред осталог, на богатом наслеђу које су нам оставили наши преци. Очување културне баштине јесте и мора бити приоритет сваке одговорне културне политике“, нагласила је Гојковић.

Дан Библиотеке Матице српске одржава се на дан када је 1864. године из Пеште ка Новом Саду, запловио пароброд “Напредак”, којим је бечкеречки трговац Јован Форовић пренео целокупну прву јавну научну библиотеку код Срба.