Гојковић отворила научни скуп „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”

Напоменула је да је истовремено од изузетног значаја и борба за очување културне баштине на КиМ коју водимо на међународном плану.

„У контакту са представницима Унеска и других међународних организација које се баве заштитом културног наслеђа, свакодневно подсећамо на то да претензије Приштине за пријем у чланство међународних организација које се баве културом нису у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, нити су у интересу очувања културног наслеђа“, подвукла је Гојковић.

Гојковић је у Српској академији наука и уметности рекла да сви они који претендују на нашу културну баштину рачунају на то да брисање материјалних трагова постојања једног народа протоком времена трајно уништава његово сећање и идентитет.

„Ипак, оно што ниједан покушај крађе историје и идентитета не може да избрише јесте дубоко укорењена свест о културним коренима нашег народа. Одатле потиче и одлучност да негујемо и чувамо свест о величини наших светиња, заједно са материјалним споменицима“, нагласила је министарка културе и информисања.

Гојковић је истакла изузетну важност да на тему нашег културног наслеђа на КиМ у друштву, постоји јединство и сагласност државних органа, Српске православне цркве и бројних других друштвених актера, која је нарочито исказана у најтежим тренуцима.   

„Сваки народ који заузима своје место на историјској сцени мора да зна шта је његово културно наслеђе и где су његови корени. Неговање свести о томе значи и бригу о будућности народа и земље, на добробит светске културе и читавог човечанства“, рекла је Гојковић.

Министарка културе и информисања је констатовала да смо све више сведоци и такозваног „меког“ притиска на нашу верску и културну баштину и као пример навела август 2019. године када је на остацима цркве Светог Николе у Новом Брду постављена тзв. косовска застава, одржана манифестација „Дани Артане“  и служена римокатоличка миса на темељима овог православног храма, а све у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етнички албанске локације.

„Шта више, све то се дешавало у специјалној заштићеној зони која обухвата српске средњовековне културно-историјске и верске споменике“, истакла је Гојковић.

„Други драстичан пример је изградња пута који би повезао Косово и Метохију са Црном Гором. Одлуком Приштине, тај пут трасиран је непосредно уз манастир Високи Дечани. Тиме је била и даље је угрожена задужбина краља Стефана Дечанског из 14. века, која ужива статус светске културне баштине”, подсетила је Гојковић и додала да паралелно са изградњом пута, представници локалне самоуправе одбијају да имплементирају и одлуку Уставног суда у Приштини којом је одлучено да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земље.

„Овим актима прекршене су чак и одредбе приштинског Закона о специјалним заштићеним зонама, па је евидентно да Привремене институције у Приштини директно и свесно крше и сопствене законе“, констатовала је министарка културе и информисања.

Гојковић је навела да је наше културно благо на КиМ деценијама уназад и све до данас, изложено различитим врстама насиља и претњи, отвореним насртајима и физичком уништавању, као и свакодневним кампањама и притисцима, покушајима брисања и фалсификовања.

Гојковић је подсетила да је Министарство преко Републичког завода за заштиту споменика културе спровело конзерваторско–рестаураторске, сликарско-рестаураторске и санационе радове у манастирима Бањска, Високи Дечани, затим у Пећкој Патријаршији, Грачаници, Богородици Љевишкој, Великој Хочи и манастиру Светих архангела код Призрена.

Заједно са Републичким заводом за заштититу споменика културе ове године наставили смо радове на обнови манастира Бањска и Цркве Богородице Љевишке у Призрену.

Гојковић је подсетила да је Министарство културе и информисања посвећено и упорно наставља са својом мисијом неговања и заштите наше културне баштине на Косову и Метохији и да одмах након завршетка НАТО агресије јуна 1999. године, српски стручњаци активно раде на остварењу овог циља.

Споменичко наслеђе на Косову и Метохији аутентични је сведок и место настанка српске државе, Српске православне цркве и културе нашег народа. “Оно представља кључни елемент националног, културног и духовног идентитета српског народа. Истовремено, оно је и важан и препознати део културног наслеђа Европе и света и на томе морамо да инсистирамо“, закључила је Гојковић.