„Током векова и бројних историјских догађаја, који су неретко били изразито неповољни по наш народ и државу, писана реч одиграла је једну од кључних улога у нашем опстанку. Управо овде, у овом храму књиге, чувају се неки од највреднијих и најстаријих рукописа на овим просторима, међу њима, и лична библиотека реформатора српског језика, великог Вука Караџића“, нагласила је министарка културе и додала да су сва та дела аутентична сведочења о временима у којима су настајала, о историјском путу српског народа, култури, великанима, савезништвима и оним не тако лепим догађајима у нашој историји.
Гојковић је указала на важност институција једног народа са дугом традицијом да не буду само чувари и неговатељи славне прошлости, већ да све оно што је остало као непролазни траг српске науке и културе, преносе савременим генерацијама оценивши да та Библиотека спада у ред оних које иду у корак с временом.
„Богате књижне збирке са око милион и по најразличитијих издања, јединствена фототека, савремене читаоница и бројне изложбе које се овде организују, данас чине да ово место традиције и постојаности буде живо и увек актуелно“, рекла је Гојковић.
Гојковић је напоменула да су, захваљујући свом дугом постојању Библиотеке, многе генерације могле да стекну веродостојна сазнања о Академији и да проучавају релевантне податке о нашим најзначајнијим и најпознатијим научним радницима и културним посленицима. Поред чувања књига и рукописа који су обележили историју нашег народа и државе, министарка културе подсетила је да Библиотека располаже са највећом збирком страних књига у нашој земљи чијој важности и вредности доприносе две инкунабуле штампане у Венецији у другој половини 15. века.
„Стварање збирке путем размене показује колико је важно подстицати и развијати сарадњу на међународном нивоу. Културна размена између држава, региона, градова, као и путем институционалне сарадње, даје нов квалитет и обогаћује и једну и другу страну односно нашу културу“, изјавила је министарка културе.
Гојковић је поручила да су очување и нега нашег наслеђа приоритетан задатак свих који се на било који начин, макар и посредно, баве културом.
„Српска академија наука и уметности, њена Библиотека, Архив, галерије и институти добар су пример како се приступа заштити културне баштине, њеној афирмацији и успешном представљању“, закључила је Гојковић.