Гојковић је оценила да се сада на челу ове инстутуције налази стручна особа, Ивана Башичевић Антић, и која је спремна да се ухвати у коштац са проблемима и да светски признату, а код нас мало познату маргиналну и наивну уметност стави на пиједестал на којем треба да стоји.
“Тенденција Министарства је да, уз помоћ новог руководства, Управног и Надзорног одбора и директорке, ова институција поново дође на своје место и да овај музеј буде један од престижних музеја наше државе у који ће долазити посетиоци и изван Јагодине, коме ће културна јавност посветити много више пажње и да оно шта знају страни стручњаци о благу које овде постоји у депоима постане доступно свима. Свакако имамо чиме да се поносимо”, нагласила је Гојковић.
Гојковић је истакла да је неопходна ревизија о утрошку средстава јер стално стижу нови захтеви ка Минисарству културе и информисања и, како је нагласила, морамо да подвучемо црту и видимо шта је то до сада и на који начин урађено
„Овде има много добрих вести, али и проблема у претходном раду ове установе тако да мора да се извши ревизија уложених средстава, да видимо на шта је отишло на стотине милиона динара и у којим роковима може да се заврши ова важна установа“, рекла је Гојковић.
“Око 339 милиона динара је предвиђено за читаву обнову и реконструкцију, до сада је много уложено, као и 300.000 евра за недефинисани простор у Бетон хали у Београду који за сада није профункционисао и не можемо да уђемо у траг на шта су средства тачно утрошена”, рекла је Гојковић.
“Данас је изгледа основна особина министра културе је да буде храбар, па да оно шта не ваља изнесе у јавност. Већ дуже време постоје наше интерне ревизије Министарства у овој установи. Надам се да ће све бити у реду, али да би и даље вршили финансирање морамо да подвучемо црту и да видимо на чему се налазимо у овом моменту”, презицирала је Гојковић.
Министарка културе и информисања је најавила да је у припреми велика изложба овог Музеја која ће бити приказана у Културном центру у Паризу и да треба да се искористе ти капацитети, интересовања великих и страних кућа за благо које постоји у Републици Србији које се налази се у депоима овог Музеја, а нису доступни културној јавности.
Гојковић је обишла и Народну библиотеку „Радислав Никчевић“ поводом свечаног обележавања 170 година њеног постојања.
Гојковић је нагласила да је у савремено доба и време брзог ширења нових медија, јако важно да се књижевност приближи младим генерацијама односно да се негује нова публика и додала да око 70 одсто чланства јагодинске библиотеке чине ученици основних и средњих школа и студенти.
„Књиге и читање опстајали су и у најтежим тренуцима, доказујући изнова колико су важни и за друштво и за појединца. Међу 100.000 књига којима располаже ова библиотека, налазе се многа вредна дела у којима су описани богата историја, живот и обичаји Јагодине и овог дела Србије“, нагласила је Гојковић и додала да је међу људима који су дали велики допринос развитку библиотекарства у Јагодини, био и велики српски песник и сликар Ђура Јакшић.
Гојковић је указала на чињеницу да су библиотеке одувек биле чувари нашег колективног сећања, те су, стога, улагање у ову област и развијање културе читања нужни и од велике важности, и подсетила да је децентрализација културног живота међу приоритетима Министарства културе и информисања.
Гојковић је поручила да ће Министарство културе и информисања наставити да подржава рад Народне библиотеке у Јагодини имајући у виду да је реч не само о матичној библиотеци за цео Поморавски округ, већ и због њене посвећености очувању нашег културног наслеђа.