Гојковић је изјавила да треба прво да се заврши неопходна студија и да је то пример добре праксе како може да изгледа музеј на отвореном и заштити културно наслеђе.
Гојковић је рекла да ће се позиционирањем на Унесковој листи заштићених култуних добара подићи квалитет и рад овог Музеја, али и његова видљивост на културној мапи Републике Србије и света.
После 15 година напокон је завршена процедура да овај Музеј постане републичка установа, истакла је министарка културе и информисања и додала да је први министар после 10 година који је дошао ту да види како стварно изгледа ова специфична установа културе.
„Што се тиче Републике ми смо и претходном периоду, док није правно била дефинисана као републичка установа културе, помагали рад овог Музеја“, рекла је Гојковић и додала да је сада помоћ потребна и на други начин, не само финансијска.
„Опредељена су средства за сталне поправке кровова ових етно кућа које изгледају фантастично и које су непоновљиве у свету“, оценила је министарка културе и информисања и напоменула да Музеј „Старо село“ треба да се повезује са међународним организацијама, а једна од њих је Европска организација која се бави музејима на отвореном чији је члан и овај Музеј.
Гојковић је подвукла да уз помоћ државе треба да постигнемо да ова установа и председава једне године том организацијом и да овде доведемо стране стручњаке да виде како ми чувамо културно наслеђе из 19. и почетка 20. века.
Министарка културе и информисања је указала да можда нисмо били свесни какво благо имамо јер, како је приметила, нама се све подрзумева, све постаје уобичајно и онда то заменаримо и не бавимо се тиме.
„Обећавам да ће ово бити један од мојих приритета. Да доведемо свет овде и да скренемо пажњу грађанима Србије да дођу овде да уживају, да на отвореном простору имају лекцију из историје“, нагласила је Гојковић.
Министарка је рекла да је идеја да се овај музеј представи у Културном центру Србије у Паризу, да га на тај начин промовишемо, да покажемо шта смо некада имали, по чему смо били препознатиљиви, и сама држава и овај крај. Гојковић је прецизирала да би то урадили кроз модни део, односно ручне радове и џемпере који се праве у Сирогојну.
Гојковић је овом приликом обишла Музеј плетиља и учествовала је у радионици израде злакуске лончарије која је уписана на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.