Као што смо у више наврата указивали, реч је о покушају да се српско културно наслеђе безочно присвоји и злоупотреби у функцији стварања привида легитимности такозваних институција.
Овај покушај обмане, првенствено упућен међународној јавности, полази од лоше претпоставке да ће невештим опонашањем државе остварити своју једнострану и деструктивну агенду, у којој је културном наслеђу искључиво намењена улога димне завесе и таоца.
У овом случају посебно је опскурна оптужба оних који негују вишедеценијске тековине уништавања српског културног наслеђа на Косову и Метохији, управо на рачун оних који су посвећено и пожртвовано бранили то културно наслеђе.
Само од 90-их година, преко 2004. године и систематског рушења, паљења и скрнављења српских споменика, цркава и манастира, па све до дана данашњег, разарање српског културног наслеђа у циљу брисања трагова постојања српског народа има континуитет. Једино је ново што се уобичајеним физичким облицима насиља, сада придружују и овакви насртаји и лажно оптуживање Србије.
Ипак, свако ко верује да ће због очигледног апсурда овакви провидни покушаји остати без одговора, још једном се преварио. Министарство културе и информисања ће наставити да неуморно указује на подвале, подметања, и јефтине трикове и провокације, имајући у виду суштински значај и изузетну вредност нашег културног блага за национални идентитет и светску баштину.