Овом приликом Гојковић је истакла да је основни задатак овог пројекта, који је рађен по узору на „Европску престоницу културе“, унапређивање процеса децентрализације културе.
„Основни циљеви програма ‘Престоница културе Србије 2023. године’ су да се кроз подршку једној локалној самоуправи ојачају кључни фактори културног развоја, подигне квалитет културног живота, убрза уметнички и туристички развој, али и подстакне доношење стратегија културног развоја на локалном нивоу“, нагласила је министарка културе.
Гојковић је изјавила да ће се на тај начин у изабраној локалној самоуправи створити услови за решавање дугогодишњих проблема у области културе, као и за унапређење актуелних и осмишљавање нових културних садржаја.
„Тиме ће се добити добра основа за оживљавање постојећих и покретање савремених установа и институција културе, као и за укључивање грађана и професионалаца у процесе креирања и спровођења културних политика на нивоу локалне заједнице“, напоменула је Гојковић.
Министарка културе скренула је пажњу да то треба да буде искључиво пројекат постојећих пракси и додала да носилац ове престижне титуле не може бити град који то већ јесте, него локална самоуправа која има потенцијале и којој треба помоћи да ојача капацитете за општи развој, базиран на култури и културном туризму.
Гојковић је предочила да је највећа корист од тог пројекта јачање веома важног процеса децентрализације културног живота и шире сагледавање битне улоге уметности и културе за целокупан друштвени и економски развој локалне средине.
„Учешће у овом Програму јединствена је прилика да локалне самоуправе ураде нешто више за своју заједницу и да је добро позиционирају на културним и туристичким мапама Србије и региона“, поручила је Гојковић.
Конференција „Престоница културе Србије 2023. године“ одржана је кроз два панела. Учесници првог панела били су представници Радне групе за припрему, реализацију и спровођење Програма, коју је оформило Министарство и стручњаци из области које су у тесној вези са најважнијим циљевима новог пројекта.
Учесници Конференције били су Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности, Дубравка Ђукановић, в.д. директорка Републичког завода за заштиту споменика културе и Марија Павловић, в.д. директорка УК "Пароброд”. Други панел био је посвећен градовима односно општинама који су заинтересовани да понесу титулу „Престонице културе Србије за 2023. годину“.
Конкурсне пријаве се подносе од 2. августа до 2. септембра, након чега ће бити познато који су град или општина понели прву титулу „Престонице културе Србије 2023“, а отворен за све јединице локалне самоуправе у Републици Србији, осим за градове Београд и Нови Сад.
Изабрана јединица локалне самоуправе понеће титулу „Престоница културе Србије 2023“ која ће јој омогућити да буде препозната као релевантни национални центар развоја културе и на тај начин постане видљивија на културној мапи Србије и Европе.