Вукосављевић на Светосавској академији у Темишвару

„Покушајмо да свевременски значај великог српског просветитеља и утемељивача аутокефалне српске цркве, духовника и подвижника, сагледамо у контексту времена у коме живимо. Протумачимо његове поруке онако како данас умемо и колико смо кадри“, рекао је Вукосављевић на почетку беседе коју је одржао у препуној сали Националне опере у Темишвару у којој је уприличена Светосавска академија, којој су присуствовали помоћница министра за културно наслеђе Данијела Ванушић, покрајинска секретарака за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић, почасни председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић и представници Епархије Будимско – темишварске Српске православне цркве.

Министар је казао да нема тог Србина у матици или у дијаспори који, у школи и у породици, није научио много тога о животу и делу принца Растка, потоњег монаха Саве, а да његово велико дело бележе и чувају и историја и мит, у оном неизбежном преплету у коме колективно сећање одаје признање великанима једног народа.

Према његовим речима, историја је запамтила Савине стазе и ходочашћа, уклесала његове речи, законе и правила у велики зид плача и поноса једног мученичког народа и давала му подстицај и охрабрење у вековној борби за слободу и просперитет, док је мит Савиним именом назвао чудотворне изворе, стазе и богазе, врхове брда и стене магијске снаге, исцелитељска чуда и приказања страдалнима и болеснима.

„Историја и мит, две су стране истог новчића, којим српски народ плаћа своје постојање и трајање“ , нагласио је Вукосављевић.

Када је Синан-паша, на Врачару, у Београду, спалио мошти Светог Саве, које је народ поштовао и клањао им се, мислио је да ће тиме сломити вољу Србима и трајно их и физички и духовно покорити.  Тај Врачарски пламен извио се високо у небо и тамо спојио са другим великим ватрама наше тегобне историје. Са ватром којом је горела Народна библиотека 1941. године, са ватрама којима је спаљивана устаничка Србија 1813. и са свим оним ватрама којима је био обележен наш мучни историјски ход.

Министар је указао да је велико питање које лебди над овом генерацијом српског народа и над онима које ће после ње доћи, како се односити према тим великим ватрама.

„Да ли их се плашити и гурати их у заборав, да ли око њих играти уклети плес смрти и самосажаљења или их доживети као варничаво огњиште мудрости и искуства на коме се греју идентитет и самопоштовање народа и којим се осветљава пут у будућност? Од одговора на ово питање зависи све“, казао је министар.

Искре из пламена са Врачара, како је рекао Вукосављевић, ветар је однео свуда где Срби живе и постале су одиста метафизичка, кретивна снага Савиног народа.

Говорећи у Темишвару министар Вукосављевић присетио се великих Срба који потичу управо са ових простора који их је обликовао, као и њиховој потреби да сачувају духовну везу са својим прецима, без обзира на историјске ломове и притиске.

„Ових дана, у сусрет празнику или на сам празник посвећен духовном оцу и културном хероју српског народа, на свим странама где има насељених Срба, на свим континентима нашег глобалног села, Срби се окупљају око имена Светог Саве, имена које има многа значења, а свако је значење градилачко, саборно и светло“, истакао је министар.

Српска култура, како каже Вукосављевић, овде се додирује и прожима са разбокореном и снажном културом Румуна, са њиховим културним наслеђем, књижевним постигнућима, традиционалном народном уметношћу, народном музиком и дубоким традицијама класичне уметности.

„Румуни и Срби, живи су доказ чињенице да култура спаја чврстим нитима уважавања и поверења оне народе који кроз културу и преко ње, разговарају и тиме надилазе буку политичке историје, неповерења и искључивости свих облика“, рекао је министар и додао да је овај део српског народа имао „историјску срећу“ да живи заједно са великим румунским народом са којим је имао и има односе дубоког поштовања и слоге.

Светасавској академији која је имала богат музички и сценски програм присуствовао је велики број Срба из Румуније.