„Термин ʼизнуђена реалностʼ у називу ове конференције сугерише да је реч о стварности која у најмању руку није жељена. Верујем да је и у свим другим раздобљима историје света (па и у временима у којима су живели Фидија, Леонардо да Винчи, Ван Гог и други великани културе), постојала доза опреза и бојазни шта ће уметности и друштву донети време које долази“, оценила је министарка културе и додала да чак и у случајевима када глобални дух времена није био наклоњен култури, уметност је увек остајала у трагању за истином и лепотом.
Гојковић је констатовала да је у новим околностима постало још очигледније у којој мери су вредности у нашем свету подређене законима тржишта, те да се, с тим у вези, уметност може посматрати као „жртва“ глобалних процеса или уточиште пред њима.
„Уметност је та која снагом креативности мора наћи начин да савлада изазове који јој прете и да превазиђе тржишна правила игре. Да ли ће уметност бити само анестетик за проблеме нашег времена или ће бити лек, о томе одлуку мора донети сама уметност“, навела је министарка културе поручујући да уметност може да оствари своју историјску улогу само уз културне политике које разумеју и негују све потенцијале и ресурсе културног развоја.
„Те политике не треба да дају одговоре, већ да створе простор да уметност то учини сама“, рекла је Гојковић.
Гојковић је скренула пажњу да је почетак 21. века унео велике промене у начин живота и размишљања, првенствено услед технолошког напретка у области комуникација и дигитализације уз напомену да је пандемија која је изненада задесила свет, успоставила „нову реалност“, смештајући и друштво и уметност у неке нове токове и форме.
„Култура спада у друштвене области које су највише погођене ковидом-19. И поред тога, она је показала висок степен прилагодљивости. Прелазак на дигиталне форме комуникације приближио је културне садржаје млађим генерацијама, створена је нова публика“, нагласила је министарка културе.