Скупштина Србије и Народна скупштина Републике Српске ће 15. септембра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе гласати о Закону о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.
Скупштина Србије и Народна скупштина Републике Српске ће 15. септембра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе гласати о Закону о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.
Ово ће бити важан корак напред не само у неговању ћирилице, већ и снажна потврда нераскидивих веза и заједничке политике Србије и Републике Српске, рекла је потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић пред народним посланицима, где је образложила предложена законска решења.
Гојковић је истакла да је циљ закона неговање српског језика и ћириличког писма, као и културних и традиционалних вредности, и подстицање шире употребе ћириличког писма у јавном животу, имајући у виду њен значај, као и чињеницу да је деценијама уназад на различите начине била скрајнута.
Гојковић је напоменула да је чињеница да постоје глобални токови на које јако тешко можемо да утичемо, али је исто тако јасно да претходних деценија није постојала ни политичка воља да се ћирилично писмо на прави начин вреднује и установе адекватне мере заштите.
„Као одговорна власт, овим законом матично писмо враћамо на место на коме оно треба да буде и које оно заслужује“, нагласила је Гојковић.
Гојковић је рекла да мере за заштиту и очување ћириличког писма које нови закон предвиђа, имају у суштини двојаки карактер. Прве су обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћириличко писмо. Према предложеним решењима, то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала.
„Новим решењима обавезу коришћења ћирилице имаће и привредна друштава и други облици организовања који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала, затим привредна друштва и други облици организовања у области научноистраживачке делатности који се не оснивају по прописима о јавним службама а који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала, професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу, као и јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси и овим законом“, подвукла је Гојковић.
Други скуп мера је стимулативне природе и претежно је усмерен на приватни сектор и на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу. Те мере, прецизирала је Гојковић, односе се на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да у свом раду и пословању користе ћирилично писмо.
„Оно што је за нас из Министарства културе и информисања, као предлагача закона, посебно битно јесте да закон предвиђа да културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују“, подвукла је министарка културе и информисања.
Гојковић је нагласила и да је значајна новина и оснивање посебног Савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног. Поред тога, ово тело ће предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма.
Овај закон није ни у каквој колизији са постојећим законом, нити је намера предлагача да се латиница као писмо на било који начин дискриминише, истакла је Гојковић.