Гојковић отворила изложбу „С обрамицом низ пут“ у Етнографском музеју поводом 120 година рада ове институције

„Богатство од више од 52.000 предмета сврстаних у 32 збирке Етнографског музеја, показатељ је разноврсности нашег културног наслеђа. Кроз накит, посуђе, дечје играчке или народне ношње са етничких простора српског народа, да поменем само неке од збирки, можемо да сагледамо какав је био живот наших предака пре два или три века и како су се мењале њихове животне навике“, указала је Гојковић.

Обрамице, које су тема данашње изложбе, данас у употреби срећемо само изузетно, у руралним крајевима, рекла је Гојковић и оценила да као и већина предмета који су били неизоставни део сваког домаћинства, а израђени су од природних материјала, и обрамице имају уграђену естетску вредност. „Та њихова лепота као да је служила да олакша тежак и напоран рад које су обављале углавном жене, вршећи своју тадашњу улогу у породици“, приметила је министарка културе и информисања. 

„Богатство и разноликост нашег културног наслеђа може се сагледати и на примеру теме ове изложбе. Оне су присутне на свим културним просторима на којима је живео наш народ, али су различито израђиване, у складу са природним окружењем и конфигурацијом терена“, рекла је Гојковић и подсетила да је најзначајнија колекција обрамица у нашој земљи смештена управо у Етнографском музеју, а друга по значају налази се у Музеју Војводине.

Министарка културе и информисања оценила је да, као што је то случај са истим или сличним установама било где у свету, и Етнографски музеј у Београду спада међу институције културе које привлаче највећу пажњу домаће и стране публике. „То је доказ дубоко укорењене људске потребе за стицањем знања о прецима, њиховим навикама и обичајима. Тиме заправо спознајемо себе, свој свет и друге народе и друштва“, подвукла је Гојковић.

Гојковић је напоменула да дајући идеју за оснивање музеја историјско-етнографске орјентације, велики Стојан Новаковић поставио је темеље куће која ће кроз истраживачки рад, сакупљање и документовање материјала приказати разноликост културе нашег народа, на свим просторима на којима живимо.

„Познато је да смо и као народ и као држава имали богату и бурну историју. Несумњиво да је и то допринело да ово буде подручје са изузетно богатим етнонаслеђем. Из Србије су на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа до сада уписани Коло, Породична слава и Певање уз гусле. Предат је захтев за номинацију Шљивовице, а у припреми су и друге номинације, у складу са динамиком коју прописује Унеско“, нагласила је Гојковић.

Гојковић је подсетила да је убрзани индустријски развој након Другог светског рата донео масовна пресељења из села у градове и промену дотадашњег начина живота. „Технолошке иновације у последње две деценије, првенствено на пољу комуникација, додатно су измениле планету и људску свакодневицу. Све је то захтевало суочавање домаћих етнолога и антрополога са нестанком многих облика традиционалне културе и померање фокуса њиховог истраживања на савремене друштвене процесе“, рекла је министарка културе и информисања.

Гојковић је закључича да као и већина појава око нас, и технолошки напредак има две стране и да је наша обавеза да позитивне ефекте искористимо у сврху и за добробит културе.

Др Раденку Љубинковићу је на изложби аутора Марка Стојановића, музејског саветника Етнографског музеја, свечано додељена награда „Боривоје Дробњаковић“ за животно дело.