Гојковић свечано отворила изложбу „Прометеји новог века”

Гојковић је напоменула да је оно што симболички повезује уметност и Покрет несврстаних сабрано у чувеној слици Петра Лубарде и називу „Индустријализација“, по којој је названа изложба, а како се ова слика обично назива.

„Ова повезаност вишеструка је и многозначна. Уочи Прве конференције несврстаних 1961. године, у Културном центру Београда одржана је самостална изложба Петра Лубарде. То је био један од најважнијих културних догађаја прве половине шездесетих година 20. века у Југославији. Монументално дело ‘Индустријализација’ одабрано је од 36 изложених, као слика која најбоље преноси суштину залагања Покрета несврстаних земаља за нови свет, модернизацију и једнакост људи. Тако је постала симбол оснивачке скупштине Покрета, која је одржана уз учешће делегација из 25 земаља у здању Народне скупштине Републике Србије“, рекла је Гојковић.

Гојковић је напоменула да је и сам сликар Петар Лубарда придавао велики значај томе што ће његов рад бити изложен на централном месту одигравања ове конференције, сматрајући да „уметност може да цвета једино у миру“.

„Посетом његовој изложби, као и свакодневним посматрањем ‘Индустријализације’, лидери држава оснивача и чланица Покрета несврстаних земаља уверавали су се у високе домете Лубардиног сликарства и његову вишезначну симболику новог доба“, оценила је министарка културе и информисања и подвукла да је пред њима стајало грандиозно платно са ликом Прометеја, који у грчкој митологији најснажније одсликава борбу за човекољубље, правду и оличење несебичности, храбрости и поноса.

„Већина ових принципа била је уткана у политику нове организације на светској сцени, која је била противтежа блоковски подељеном свету“, истакла је Гојковић и додала да су фасцинантан опус и каријера великог српског академика и чувеног сликара дубоко уткани у уметничке токове и целину друштвеног живота тог времена.

„Петар Лубарда представљао је Југославију на најзначајнијим културним догађајима у свету. То није био само инструмент културне дипломатије, већ и пример аутентичног учешћа ствараоца у креирању културне политике своје државе“, нагласила је Гојковић.

Оценивши да су Лубардина дела, као и фотографије које су приказане на изложби, говоре о томе колико је за културу битно упознавање са другачијим, давање и примање утицаја и прожимање различитости и подвукла да се тиме обогаћују културе народа и држава и чине видљивијим на светској сцени.

„Покрет несврстаних створио је могућности за комуникацију земаља из најразличитијих делова света, полазећи од принципа самосталности, равноправности и солидарности. То су вредности које Министарство културе и информисања и данас снажно афирмише кроз своје приоритете и моделе културне сарадње“, закључила је Гојковић.       

У фокусу изложбе, ауторки кустоскиња Музеја Југославије Ане Панић и Јоване Недељковић, су односи Југославије и Индије у области уметности и културе.