„Историја наше цркве уједно је сведочанство о бићу и борби за одржање српског народа, очувању његове вере, језика, културе и државе. Зато је и данас, када се суочавамо са савременим изазовима, заједнички рад државе и цркве од огромног значаја. Црква и држава, свака са својом мисијом и дужношћу, имају обавезу очувања и неговања светосавских вредности, као чврстог темеља националног и духовног јединства и ради напретка у свим областима живота“, поручила је Гојковић.
Гојковић је на свечаној церемонији примила Грамату Епархије врањске.
„Желим искрено да се захвалим Епархији Врањској и владики Пахомију на вредном признању. Оно је тим драгоценије јер нам је уручено на овом месту, на коме су се и наши преци окупљали током девет и по векова и славили Светог Прохора Пчињског. Грамата коју сам примила у име Министарства културе и информисања има велики симболички значај и обавезује да и у времену пред нама, свесни важности очувања културног наслеђа, посвећено и предано помажемо опстанак и обнову манастира и цркава, као и њихове културне и духовне делатности“, напоменула је министарка културе.
Гојковић је истакла важност постојања манастира, као сведока трајања нашег народа, државе и цркве на тим просторима.
„На читавом свету нема много споменика културе као што је овај манастир, који могу истовремено да се похвале скоро миленијумским постојањем, континуираним духовним животом и великим значајем који имају за целокупно културно наслеђе једног народа“, нагласила је министарка културе.
Гојковић је подсетила да су манастири били средишта културног и просветног живота, места окупљања, чувари јединства и саборности све до данашњих дана, те да српске средњовековне манастире одликује разноврсност градитељских и архитектонских стилова, и додала да је Српска православна црква дала значајан допринос светској хришћанској духовној и културној баштини неизмерном лепотом манастира и цркава, као и богатством икона и фресака.
„Овај средњовековни бисер, на шумовитим обронцима Козјака, својом историјом сведочи и о бурним временима кроз која је пролазио заједно са својим народом. Разаран, пустошен, уништаван, а потом обнављан захваљујући жељи и залагању верника, нашег народа, цркве и државе, увек је био и остао снажан духовни и културни центар“, закључила је министарка културе.