Ванушић: Пресељењем Музеја Николе Тесле биће обухваћено и прожето више аспекaта заштите културног наслеђа

„Због драгоцених историјских и архитектонских вредности које објекат некадашње термоелектране поседује као споменик индустријског наслеђа, пројекту реконструкције ће се приступити као свеобухватном плану ревитализације индустријских вредности објекта, креирању савремене музејске поставке и њиховом симболичном прожимању са ликом и делом генија и зачетника нове ере неизменичне струје, Николом Теслом“, рекла је Ванушић.

Почетак модернизације и улазак у савремено доба у целој Европи је означен почетком индустријализације и због тога се, према њеним речима, индустријско наслеђе представља као битан елемент заједничког европског идентитета које се у основи не може замислити без Теслиних изума.

Имајући у виду да је у време када је подигнута, Термоелектрана снабдевала цео Београд електричном енергијом, одлука да се овај објекат индустријског наслеђа ревитализује и оживи као нови савремени музеј Николе Тесле била је логичан избор, указала је Ванушић. Она је додала да и данас магија електричне енергије импресионира свет, нарочито када се помене име чувеног научника који је својим импозантним експериментима дословно отпутовао у будућност.

„Трансформација Термоелектране и отварање Истинског музеја генија - како је истакнуто у називу конференције, има за циљ да учесници размене искуства, поставе питања и кроз живу стручну дискусију дају неке од одговора и препорука везаних за ревитализацију индустријског наслеђа, пресељење и ново брендирање музеја“, подвукла је помоћница министра.

Ванушић је нагласила да Министарство културе и информисања пажљиво прати ток овог процеса и активно учествује у његовој реализацији. “Министарство је преко Развојне банке Савета Европе обезбедило средства бесповратне помоћи ради припреме и израде неопходне техничке документације реконструкције, док ће додатна буџетска средства намењена организовању јавног конкурса за архитектонско идејно решење бити обезбеђена кроз редован програм рада Музеја“, прецизирала је она и додала да ће наредна, 2022. година, бити у знаку припреме, промишљања и налажења најбољег идејног решења за будући Музеј Николе Тесле.

„Надам се да ће закључци, савети и идеје са ове конференције значајно допринети нашим будућим напорима да у Београду ускоро имамо Музеј Николе Тесле - Истински музеј генија“, закључила је Ванушић.

На конференцији су учествовали: Рифат Куленовић, музејски саветник у Mузejу нaукe и тeхникe,  Београд; Соња Ифко, Aрхитeктoнски фaкултeт, Љубљана; Бранимир Јовановић, виши кустос и бивши директор Музеја Николе Тесле у Београду; Нaтaлијa Зaрзeцкa, дирeктoркa Крикoтeке – Цeнтра зa дoкумeнтaциjу умeтнoсти Taдeушa Кaнтoрa из Крaкoва (Пoљскa); Владимир Перић, кустос у Музеју Николе Тесле у Београду; Сaндрo Дeбoнo, музејски мислилац и стратег, специјални саветник малтешког министра културе; Зoрицa Циврић Флорес, виша кустоскиња Mузejа нaукe и тeхникe у Бeoгрaду; Максимиан Алба, графички и изложбени дизајнер у Музеју Николе Тесле, Београд и Танасис Контониколаоу, генерални директор, NOESIS, Солун.