Јокић: Дела Иве Андрића - вишеструко потврђен пример класичних књижевних вредности

10. децембар 2021.

Помоћник министра за савремено стваралаштво Радован Јокић присуствовао је Свечаној седници под називом „Нобелова награда Иви Андрићу (1961-2021)“ у Задужбини нашег нобеловца поводом обележавања 60 година од уручења Нобелове награде Иви Андрићу, једном од највећих српских и југословенских књижевника. Том приликом Јокић је истакао значај и актуелност Иве Андрића, те да су његова дела вишеструко потврђен пример класичних књижевних вредности односно мера потпуног склада форме и садржине.

„Користећи класичне приповедачке технике, али са ванредним осећајем за језик и његову економију и неупоредивом моћи психолошке карактеризације ликова, створио је изузетно слојевите приповетке и романе кроз које се читалац лако креће, узимајући са сваког од нивоа приче онолико садржаја и сазнања колико може да понесе“, нагласио је Јокић и додао да колико год постмодерна књижевност доскора, а неореалистичка или експериментална сада, бежала од класичног израза, његова комуникативност, садржајност и лепота ипак остају мера вредности која се у Андрићу већ један век потврђује.

Јокић је указао да се Андрић у највећем броју својих прозних дела бави балканским простором и његовом ближом или даљом историјом, а да су његови јунаци историјске или анонимне личности, мали људи, с наших простора.

„У мору агресивне, фриволне, баналне литературе, најчешће са енглеског језика, домаћи читалац стиче утисак да наш део света нимало није вредан приче и причања и да се ту никада ништа вредно помена није десило. Вероватно ништа боље од Андрићевих дела не показује колико је то нетачно“, оценио је помоћник министра.

Јокић је подсетио да интерес за његова дела не јењава, те да за оне језике и читаоце који су нам културолошки и историјски блиски, његова дела су саморазумљива и без додатних тумачења и перципирају се као део сопствене баштине, док за оне друге који Андрића читају у преводу, а који Балкан не познају и за које је он синоним европског оријентализма, читање Андрића изгледа као литерарно одгонетање древних балканских тајни.

„Чињеница да ни један ни други приступ Андрићу нису исцрпљени и да ни после толиких деценија његова дела нису изгубила и да чувају своју првобитну универзалност, естетичност и етичност, говори о томе да Иво Андрић јесте један од највећих стваралаца нашег језика и један од, без сумње, највећих светских писаца 20. века. Андрићева прича о приповедању и уметности као насушној потреби човечанства и даље поучава, инспирише и траје“, закључио је Радован Јокић.

На Свечаној седници приказани су телевизијски снимци из архиве Радио-телевизије Србије о Андрићевој Нобеловој награди, који су настали од 26. октобра до 10. децембра 1961. године.