Гојковић је указала да је ову област уређивао Закон о културним добрима, који је усвојен сада већ далеке 1994. године, који је терминолошки застарео и има бројне одредбе које су скоро неприменљиве у актуелном времену.
Гојковић је нагласила да Предлог закона обухвата нематеријално културно наслеђе и материјална културна добра која се налазе на територији Републике Србије, укључујући Аутономну покрајину Косово и Метохију, као њен саставни део у складу са Уставом Републике Србије.
„Важно је нагласити да је Косово и Метохија простор од посебног значаја за културно наслеђе Републике Србије, који има изузетно духовно богатство, и то је наглашено у овом предлогу закона. Непроцењива историјска, уметничка и архитектонска вредност и велика концентрација верског културног наслеђа Српске православне цркве на Косову и Метохији, чине ову територију јединственом и за нашу и за светску културну баштину, рекла је Гојковић.
Гојковић је напоменула да је у светлу појединих немилих догађаја, који су се повремено дешавали у ранијем периоду, а који се тичу разних крађа и нестанка културних добара из установа културе, од велике важности успостављање Евиденције отуђених и несталих предмета и елемената покретног културног наслеђа и материјалних добара који могу представљати културно наслеђе.
Министарка је указала да ће за вођење Евиденције бити задужено Министарство културе и информисања, као главни администратор, а за управљање, коришћење и унос података Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија – Управа царине.
Гојковић је нагласила да је битна новина и то да се културно наслеђе, без обзира на врсту или на то да ли је утврђено за културно добро, уколико је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења, утврђује као културно наслеђе у опасности.
„Један од доприноса новог закона унапређењу система заштите и очувања културног наслеђа јесте да јасно утврђује да културно наслеђе уписано на Унескове листе светског наслеђа ужива посебан приступ, заштиту, старање и бригу, што важи и за културно наслеђе које се налази на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије“, поручила је Гојковић.
Гојковић је навела и да је овим законским предлогом утврђено да Министарство културе и информисања образује два тела: Национални комитет за материјално културно наслеђе и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, у циљу праћења и увида у спровођење међународних обавеза и ратификованих конвенција, као и културног наслеђа уписаног или предложеног за упис на Унескове листе.
Гојковић је, говорећи о Предлогу измена и допуна Закона о електронским медијима, који је такође на дневном реду Народне скупштине, рекла да су предвиђене измене и допуне усмерене на даље побољшање квалитета изборног процеса, што је резултат међустраначког дијалога о изборним условима.
Гојковић је подсетила да су кофасилитатори из Европског парламента који посредују у дијалогу власти и опозиције, у Завршном документу од 18. септембра 2021. године идентификовали конкретне мере које би помогле унапређењу политичких услова за наредне изборе.
Измемана овог закона, што је истовремено резултат дијалога, предвиђена су посебна ограничења за јавне функционере у изборној кампањи, тако да десет дана пре дана за гласање, медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти, као што су путеви, мостови, школе, болнице, фабрике и слично, ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике, посланике у скупштини аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе. Изменама је прописана нова обавеза пружалаца медијских услуга у области електронских медија пре почетка изборне кампање објаве тарифе за политичко оглашавање, уз правило да критеријуми по којима се одређује цена политичког рекламирања морају важити за све кандидате на изборима и све подносиоце проглашених изборних листа, односно предлагаче проглашених кандидата.
Гојковић је навела и да предложене измене и допуне Закона о јавним медијским сервисима, предвиђају дужност јавних медијских сервиса да у редовном информативном програму, као и у посебним емисијама које су посвећене изборној кампањи, поступају у складу са принципима непристрасног, правичног и уравнотеженог представљања политичких субјеката, односно изборних листа и кандидата на изборима. Посебно се препоручује да се у циљу обавештавања јавности о предизборним радњама кандидата, односно подносилаца изборних листа организују радио и телевизијске дуели или сучељавања, како би се у виду дискусије расправила одређена актуелна политичка питања, прецизирала је Гојковић.
Гојковић је указала да је Предлог Закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у програму Креативна Европа, који се налази пред посланицима значајан јер учешћем Србије у том програму установе, удружења и други субјекти у култури добијају јединствену могућност да ојачају своје капацитете, како на националном нивоу, тако и у смислу развоја регионалне и европске сарадње.