Архиви и изазови 21. века

“Без архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо имали на основу чега да анализирамо прошлост и из ње учимо како да градимо будућност“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић у свом обраћању присутнима у Архиву Војводине на отварању архивске конференције „Архиви и изазови 21. века“. 

Са циљем стручног усавршавања запослених у архивима, Архив Војводине је организовао конференцију и презентације стручног рада еминентних архивиста Мађарског националног архива, који имају задатак да пренесу сопствена искуства из архивистичке теорије и праксе у Мађарској. Осим министра на отварању скупа говорили су и Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, председник скупштине Аутономне покрајине Иштван Пастор, док се у име Националног архива Мађарске присутнима обратио директор те установе, Чаба Сабо.

Говорећи о процесу дигитализације, министар је истакао да морамо да прихватимо нове погодности технолошког напретка јер нова достигнућа морају да нам служе, да чине да се послови лакше обављају, без утицаја на већ постојеће методе рада. 

„Сваки документ сачуван у архивима има велики значај и зато брижно, темељно и професионално морамо приступити конзервирању, рестаурирању и сређивању архивске грађе. Кроз свој педантни и посвећени рад архивисти се постављају као чувари историје, памћења и знања“, нагласио је Вукосављевић. 

Према речима министра, то је велики рад паметних, посвећених, стручних, образованих и вредних људи, из области архивистике и библиотекарства, музеологије и других области културе, који чине темеље културе и културне обрасце на којима културе почивају. 

„Одговорна држава, и одговорно друштво морају да чине максималне напоре да се свака област културе, свака научна и стручна област негује, пази и чува, да охрабрује међународну сарадњу и са суседима, и са онима са којима смо делили исте заблуде, исте идеје и иста надахнућа“, рекао је Вукосављевић. 

Министар је истакао да данашње време носи велике изазове за све професије у култури. Како је рекао, сведоци смо модернизације и све већег присуства информационе и комуникационе технологије, и да архивска струка треба да заузме став како да се нова технологија прихвати, како би документа која се њом стварају била сачувана, не би ли се премосто јаз у „памћењу“ догађаја и креирању историје. 

„Министарство културе и информисања сматра да постоје такозвани културни простори који су метапростори, на којима је неки народ, током свог дугог историској трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Тако несумњиво на овим просторима постоји традиција мађарског културног простора. Као што и српски народ изван своје матичне државе има просторе на којима је током дугог историјског догађаја битисао и оставио трагове“, закључио је Вукосављевић. 

Такав приступ ће, према речима министра, јасно разлучити да су политички простори они на којима народи остварују своја суверена права и на којима важе закони и прописи држава, а да су културни простори надилазе политичке, и да је велика великa улога културних посленика комуникација „високо, изнад политичке свакодневице и уобичајених политичких несугласица“ где се културе чују, договарају, разумеју и пружају руке једни другима. 

Након свечаног отварања скупа, министар је са сарадницима обишао Архив Војводине.