Лаже и паралаже Аје Јунг

У свом добро познатом маниру, госпођа Аја Јунг је на својој јучерашњој конференцији за медије, на неукусан начин, изрекла лажи на мој рачун.

Са особом таквог речника и стила, која је често у отклону од истине и чињеница, не бих лично полемисао, али пошто је јавно прозивала министра, обмањујући јавност, дужан сам да јој одговорим.

У ставу „да се нико до сада није толико трудио да угуши Београдски фестивал игре, као актуелни министар културе“, крију се и лаж и клевета. Београдски фестивал игре је у последње две године (2017, 2018) на конкурсу Министарства културе и информисања добијао средства у укупним  износима од по 11,5 милиона динара. Званичне комисије Министарства културе и информисања, састављене од професионалаца у својој области, уважавајући интересе и потребе развоја домаће плесне сцене и за све конкурсне захтеве недовољан буџет, Београдском фестивалу игре додељивале су знатно нижа средства, али је Министарство културе и информисања, имајући у виду значај фестивала, из скромног дискреционог фонда тај износ битно увећавало. Тако ће бити и ове године и госпођа Јунг је с тим одлично упозната.

Дакле, сваке године Београдски фестивал игре, као приватни пројекат, од Министарства културе и информисања добијао је износ од око 100.000 евра. Ако тај износ, посебно повећан дискреционим правом министра, представља „гушење Београдског фестивала игре“ с моје стране, онда Јунгова и ја не користимо сличну логику нити делимо исти друштвени морал.

Наглашавам и да је то већи износ од износа које од Министарства културе и информисања добијају веома значајне манифестације чији су оснивачи град Београд или Република Србија, попут нпр. Бемуса, Феста, Стеријиног позорја, Београдског џез фестивала,  али и културолошки важних пројеката попут Нишвила, Гитар арта и других.

Српска јавност има право да зна да Београдски фестивал игре финансирају и Градски и Покрајински секретаријати за културу, и то такође вишемилионским износима. Када уз то додамо и друге олакшице за Београдски фестивал игре, као што су попусти на изнајмљивање сала државних установа културе, бесплатан превоз до Новог Сада и Вршца за учеснике и бројне друге госте, онда је јасно да држава Србија, а посебно Министарство културе и информисања, веома издашно финансирају један приватни и самим тим профитно оријентисани фестивал, иначе веома солидног квалитета.

Ако Јунгова, упркос томе, сматра да би држава или Министарство културе и информисања требало да покрију све или скоро све трошкове Београдског фестивала игре, а да њој као организатору остане приход од улазница, онда смо ближе логици Остапа Бендера „идеје наше, бензин ваш“, а не разумној и друштвено и морално прихватљивој аргументацији.

Даље, Јунгова наводи да са мном има лошу комуникацију.  Одговор на то је такође једноставан. Свако ко се служи притисцима било које врсте, свако ко тражи састанке месецима пре конкурса Министарства културе и информисања како би се „договарао“ колико ће новца да добије, свако ко потеже за политичким и другим везама како би утицао на рад министра, Министарства или комисија Министарства културе и информисања, свако ко у медијима без икаквог основа клевеће рад Министарства културе и информисања, са мном ће имати „лошу комуникацију“, шта год то да значи на језику амбициозног менаџера, Аје Јунг. Подсећам је да су сви учесници на конкурсима Министарства културе и информисања и пред комисијама у једнаком положају и да ту чињеницу ни она ни било ко други неће моћи да промени.

Што се тиче њене прогнозе о дужини живљења и „надживљавања“, лишене укуса и васпитања, искрено јој желим да и њен фестивал и она лично надживе, под тим или неким другим именима, све друге са којима желе да се у тим амбицијама такмиче.

Министар културе и информисања

Владан Вукосављевић