Gojković: Svi imamo odgovornost u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja

Potpredsednica Vlade, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture Maja Gojković, poručila je na sastanku održanom u Palati Srbija da svaka institucija, organizacija, ali i pojedinac nose deo odgovornosti u procesu borbe protiv rodno zasnovanog nasilja i dostizanja nulte tolerancije na nasilje.

„U senci tragičnih događaja koji su nas zadesili nedavno i kada se suočavamo sa do sada nepoznatim i nesagledivim izazovima borbe protiv svake vrste nasilja, Vladu Republike Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i dalje vodi vizija društva u kojem je svaki život dragocen i svaka žena i devojčica sigurna i bezbedna u uživanju svih svojih prava“, naglasila je Gojković ukazujući da je zato neophodna sveobuhvatna i koordinirana saradnja u cilju zaštite žena i devojčica od svakog oblika nasilja.

Prema njenim rečima, današnji sastanak je organizovan kako bi se govorilo i o mogućnostima da se unapredi postojeći pravni okvir u oblasti rodno zasnovanog nasilja da  bi se zajedničkim naporima, svako u skladu sa svojim nadležnostima, nastavila borba za društvo jednakih mogućnosti i društvo koje ima nultu toleranciju prema svakom obliku nasilja.

„Posvećenost države u rešavanju ovog problema koji pogađa sve zemlje na svetu je neupitna. Kako bi osnažili odgovor nadležnih institucija i borbu protiv nasilja nad ženama učinili efikasnijom, unapredili smo normativni okvir. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je počeo sa primenom 1. juna 2017. godine, predviđa koordinirani rad nadležnih institucija.

Izuzetno je važno da ta koordinacija funkcioniše na svim nivoima - od republičkog, među resornim ministarstvima i državnim institucijama, do lokalnog nivoa“, rekla je Gojković.

Podsećajući da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, krovni u ovoj oblasti, predviđa mere i aktivnosti usmerene na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, između ostalog, specijalizovane usluge za slučajeve rodno zasnovanog nasilja: SOS telefon, sigurne kuće i prihvatilišta, besplatnu pravnu pomoć i psihološka savetovališta, pomoć žrtvama seksualnog nasilja u kriznim centrima, kao i rad sa počiniocima, Gojković je ukazala da je usvojena i nova Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025, usklađena sa Istanbulskom konvencijom i međunarodnim preporukama.

„Jedan od zadataka koji je pred nama, a u skladu sa donetom Strategijom je formiranje sveobuhvatnog registra podataka o počiniocima svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Ovim registrom bi se obezbedio kontinuitet u praćenju ponašanja prijavljenog lica i unapredila procena rizika od svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kao i uslovi za preventivno delovanje“, pojasnila je Gojković.

Preduslovi da međuresorna saradnja i koordinacija bude jača, a podrška žrtvama nasilja adekvatna i pravovremena su tu, ali ipak nasilje prevazilazi zakone , upozorila je ministarka.

Ona je podsetila da smo svedoci da je od početka godine do danas ubijeno 18 žena u porodičnom i partnerskom nasilju, a više od 300 u poslednjih deset godina.

„Zato je važno da pored implementacije zakona i strategija u ovoj oblasti, više radimo na širenju društvene svesti o tome koliko je rodno zasnovano nasilje štetno i kakve posledice ima po čitavo društvo“, pojasnila je Gojković.

Objašnjavajući da kompleksnost pitanja nasilja nad ženama i devojčicama pokazuju  i istraživanja, Gojković je rekla da smo svi svesni da statistika nije dobra i da kao društvo moramo da uradimo mnogo više u izgradnji kulture nenasilja i edukaciji stanovništva, posebno mladih, o štetnosti nasilja, kako da prepoznaju šta je sve nasilje i kako da odreaguju.

„Od neprocenjivog značaja u zajedničkoj borbi protiv problema rodno zasnovanog nasilja je doprinos obrazovnog sistema ali i medija koji pored informativne, imaju i ulogu kreiranja društvene svesti o pravilnom razumevanju, prepoznavanju i reagovanju na njega“, rekla je Gojković i dodala da je zbog toga i kroz projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama“  zajednički rađeno na prevenciji, kroz rad sa najmlađima - dečacima i devojčicama, pružanju podrške ženama žrtvama nasilja i to zdravstvene, psiho-socijalne, pravne, uvođenju rodne ravnopravnosti u obrazovni sistem, kao i radu sa počiniocima nasilja.

Ona je podsetila da je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost podržalo i formiranje grupe „Novinarke protiv nasilja“ u cilju da se kroz saradnju i podršku podigne svest javnosti o tome koliko je nasilje štetno, ali i da se ukaže na to da se o nasilju ne izveštava tabloidno i senzacionalistički.

„Danas šaljemo i poruku ohrabrenja svim ženama da ako trpe bilo koji vid nasilja - fizičko, psihološko ili seksualno, da nasilnike prijave i da zatraže pomoć i zaštitu. Država mora da stane uz njih. I svi mi, ako znamo da nasilje postoji, dužni smo da to prijavimo, da ne okrećemo glavu opravdavajući nasilje privatnom stvari“, poručila je Gojković i ponovila da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja odgovornost svih nas – državnih institucija, međunarodnih i organizacija civilnog društva i svakog građanina i građanke Srbije.

Naglasila je da će Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nastaviti da aktivno učestvuje i pruža sveobuhvatnu podršku u ovom procesu, u skladu sa svojim mandatom i opredeljenjem države i društva da radimo na promovisanju politike nulte tolerancije prema nasilju nad ženama.

Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici obeležava se 18. maja od 2017. godine odlukom Vlade Srbije, povodom tragičnih zločina počinjenih 2015. godine kada je za samo dva dana ubijeno čak sedam žena.

Današnjem sastanku organizovanom sa ciljem da se razgovara o tome šta je potrebno preduzeti kako bi osigurali budućnost bez nasilja i bez i jednog izgubljenog života kao posledicu rodno zasnovanog nasilja prisustvovali su predstavnici Vlade Republike Srbije i partneri sa kojima su postignuti značajni rezultati.