Patrijarh srpski otvorio izložbu u Unesku; Selaković: Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji najugroženija kulturna dobra u Evropi

Izložbu povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečana na Listu svetske baštine organizuje Ministarstvo kulture, a ministar  Selaković je rekao da je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi.

Podsetio je da se četiri kulturna dobra, koja su deo svetske baštine Uneska i imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost, od 2006. godine nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti.

„I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara“, upozorio je Selaković.

Ukazao je da je naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji u junu 1999. godine, kada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira.

„U velikom talasu nasilja, u martu 2004,  stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja“, podsetio je Selaković.

Istovremeno, ukazao je na još jedan aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, čak i onih koji su svetska baština, putem falsifikata, a to se, pre svega, čini kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.

Ministar je naglasio da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije očuvanje je jedan od ključnih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izložba budi i poziva savest javnosti i stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju i svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva.

Govoreći o značaju obeležavanju 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine, istakao je da se današnja svčanost održava upravo na drugi dan Slave Svetog Stefana Dečanskog i dodao da je i sama Slava običaj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska.

Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, koji je, između ostalog rekao, da Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka.

Patrijarh je rekao da kako osnivači manastira, tako i njihovi žitelji pripadaju jednom konkretnom narodu, ali prosvećeni blagodaću Božijom, oni prevazilaze granice naroda iz kojeg su potekli i postaju univerzalni i po ljubavi pripadaju svima, te naveo da to nenegira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su ih iznedrili.

Direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju Arno Gujon je istakao da je UNESKO, stavljajući četiri srpska manastira na listu svetske baštine u opasnosti, potvrdio njihovu kulturnu vrednost a ujedno i njihovu krhkost.

„Iza svakog starog kamena tih zdanja nalaze se muškarci i žene zato što je kulturna baština  otelotvorenje žive istorije života i ljudi koji su osnovali jedinstvenu kulturu. Brinući o svom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji Republika Srbija brine i o njima“, rekao je Gujon.

Na otvaranju je govorio i direktor Centra za svetku baštinu Uneska Elundu Asomo, koji je rekao da Unesko aktivno učestvuje u promovisanju Liste svetske baštine u opasnosti, kao i da upisivanje na ovu Listu prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje međunarodna zajednica mora da čuva.

On je dodao i da se nada da će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju ovih spomenika za čovečanstvo kao celinu.