Selaković na naučno-stručnom skupu „Srpska kultura danas: istorijsko iskustvo, problemi, perspektive“

Ministar kulture je rekao da se nameće pitanje „kako smo od bogatog srednjovekovnog nasleđa, preko Dositeja i Vuka i osnivanja ustanova kulture u 19. veku - Narodnog muzeja, Narodne biblioteke, Narodnog pozorišta i Državnog arhiva Srbije, zatim kroz iskustva pljačke kulturnog blaga u oba svetska rata, zabrane ćirilice i ideoloških zaokreta, dospeli do stanja u kojem su, u prvoj deceniji 21. veka, ključne institucije bile zatvorene, bez prostora, bez uslova za rad i često bez jasne kulturne orijentacije“.

Selaković je podsetio da u tom periodu Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti nisu radili, Narodna biblioteka Srbije bila je poluzatvorena sa programskom orijentacijom potiskivanja srpskih pisaca i srpske nacionalne književnosti, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda nisu imali zgrade, Državni arhiv Srbije nije imao adekvatan prostor za građu, Vojni muzej nije imao stalnu postavku srpske nacionalne istorije, a Narodno pozorište je više bilo zatvoreno nego otvoreno i dodao da su uzroci ovakvog stanja brojni i složeni.

„Važno je reći da su od 2012. godine do danas načinjeni značajni pomaci. Danas rade Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda dobili su svoje zgrade, Državni arhiv Srbije ima obnovljen depo, a u toku je osnivanje Arheološkog muzeja, Muzeja fresaka, Muzeja ćirilice, Muzeja staklarstva…“, rekao je Selaković i napomenuo da je budžet Ministarstva kulture u 2026. godini dva i po puta veći nego 2012. godine.

Kako je naglasio, na lokalnom nivou od 2016. godine sredstvima Ministarstva kulture rekonstruisano je, adaptirano i opremljeno više od 60 kulturnih centara i domova kulture, oko 30 biblioteka, 40 muzeja, 10 arhiva, 10 galerija, 8 pozorišta, kao i desetak javnih prostora različite namene.

Selaković je rekao da je kultura nezamenljiva za očuvanje identiteta i duhovnu orijentaciju društva.

„Sve što budemo radili u oblasti kulture nosiće jasan i prepoznatljiv nacionalni, srpski pečat. Srpski, ne kao izraz isključivosti, već kao izraz samosvesti. Srpska kultura ne traži opravdanje u odricanju od sebe, niti se dokazuje priklanjanjem bezličnim modelima.Naprotiv, ona je najotvorenija i najkomunikativnija onda kada je najsvesnija sopstvenog identiteta“, rekao je Selaković i dodao da će u narednom periodu biti preispitivani postojeći modeli finansiranja kulture, da će se štititi kulturni sadržaji od nekontrolisane i destruktivne komercijalizacije i jačati odgovorni i održivi oblici javno-privatnog partnerstva, kako bi kultura ostala i slobodna i dostupna, a ne potčinjena logici profita.

Ministar je naglasio i da savremena kulturna politika Republike Srbije polazi od shvatanja jedinstvenog i nedeljivog srpskog kulturnog prostora, koji je utemeljen na zajedničkom jeziku, pismu, istorijskom iskustvu i kulturnom pamćenju i da u tom smislu i kulturna saradnja sa Republikom Srpskom ne predstavlja protokolarni gest, već prirodan i nužan oblik unutarnacionalne kulturne povezanosti i odgovornosti, te da je, polazeći od toga, Ministarstvo kulture za 2026. godinu prvi put oblikovalo i raspisalo poseban konkurs „Republika Srpska u fokusu“.

 „Pred nama je dug i zahtevan put, kojim moramo ići promišljeno, odgovorno i posvećeno, ali je od presudne važnosti da danas, ovde, zajedno načinimo prvi, jasan i odlučan korak. U tom koraku mora biti nedvosmisleno da će i u budućem radu Ministarstva kulture u samom središtu naše brige biti očuvanje identiteta, srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao našeg prirodnog i istorijskog temelja“, rekao je Selaković.

Skup u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije posvećen je razmatranju ključnih procesa i izazova sa kojima se srpska kultura suočava u savremenom društvenom i institucionalnom okviru, a učestvuju istaknuti naučnici, umetnici i rukovodioci najznačajnijih nacionalnih kulturnih institucija.