Selaković u Banjaluci otvorio izložbu „Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941. godine“ i najavio početak konkursa „Srpska u fokusu“

Selaković je naglasio da je od ove godine Ministarstvo kulture Republike Srbije uz podršku predsednika Republike i Vlade, formiralo prvi put u 34 godine koliko Republika Srpska postoji jednu ozbiljnu programsku i kokursnu liniju  „Srpska u fokusu“ kojom će se od 2026. pa u budućnosti za oblast kulture isključivo za Republiku Srpsku obezbeđivati sredstva za finansiranje različitih vrsta kulturnh projekata i programa.

„To je nešto što ćemo zajednički raditi i uveren sam da će projekata, kao što je ova izložba biti sve više, a sve će to svedočiti o jedinstvu naše kulture. Mi smo jedan čudan narod, mi možemo da imamo dva ministra kulture a kulturu samo jednu“, rekao je Selaković.

Otvarajući izložbu, Selaković je ukazao da istorija Srba u Sarajevu pokazuje koliko je očuvanje identiteta temeljna pretpostavka opstanka jednog naroda, posebno „na ovom turbulentnom i trusnom prostoru“ a da je predstavljanje publikacije i izložbe čin pamćenja, odgovornosti i istorijske pravde.

„To je istorija isprepletena stradanjima i golgotama, ali ujedno i snagom kulture pamćenja koja se prenosila sa kolena na koleno- nekada kroz narodnu pesmu, usmeno kazivanje i epsko predanje, a danas kroz arhive, muzeje, bibliotke i naučna istraživanja, kao najjača brana revizionizmu istorije i istorijskih činjenica. Ova izložba, kao i monografija predstavljaju trajno svedočanstvo da su Srbi vekovima bili ne samo prisutni, već i značajan činilac kulturnog razvoja Sarajeva. Istovremeno, ona jasno pokazuje da je kulturna baština tog grada neraskidivi deo ukupne baštine srpskog naroda“, naglasio je ministar kulture.

Napomenuo je da izložba ne iznosi samo predmete, rukopise, ikone i dokumente nego sudbinu jednog naroda ispisanu vekovnim naporima generacija Srba da opstanu, sačuvaju sebe, svoje ime, svoju veru i svoje pamćenje pod dugim i surovim tuđinskim vlastima.

„Istorija Srba u Sarajevu je istorija neprestane borbe za opstanak našeg naroda u kojoj se postojalo uprkos zabranama, pritiscima, nepravdama i pokušajima da se izbriše identitet, da se Srbi odreknu vere i korena“, dodao je Selaković.

Podsetio je da je najčvršće uporište opstanka bila Srpska pravoslavna crkva. 

„Kada je bilo zabranjivano, srpsko ime se čuvalo u molitvi. Kada je bilo potiskivano ćiriličko pismo,čuvalo se u knjigama i rukopisima. Kada je bilo ugroženo postojanje, čuvalo se u porodici, u slavi, u ikoni i kandilu. Tako su Srbi u Sarajevu vekovima branili ne samo svoju veru i kulturu, već pravo da kao narod postoje“, pojasnio je Selaković i ocenio da je poseban simbol tog viševekovnog postojanja stara Srpska pravoslavna crkva u Sarajevu na Baščaršiji koja je, prema njegovim rečima, svetinja starija od osmanskog osvajanja grada, preživeli svedok vekova uprkos pritiscima tuđinske vlasti i večiti simbol srpske istrajnosti.