MIP kao alat u bori protiv govora mržnje i lažnih vesti

Drugi ekspertski panel održan 27. aprila od 16.00 časova bio je  „Politike i prakse: budućnost medija i informacione pismenosti“, okupio je stručnjake iz različitih delova sveta. Više o ovoj temi govorili su Divina Frau-Meigs, profesorka i nosilac Unesko katedre, Univerzitet Pariz III Sorbonne Nouvelle (Francuska), Dorothy Gordon, predsedavajuća Unesko programa “Informisanje za sve” i članica odbora Uneskovog Instituta za informacione tehnologije u obrazovanju (Gana), Ramon Tuazon, predsednik Azijskog instituta za novinarstvo i komunikacije i generalni sekretar Azijskog centra za medijske informacije i komunikaciju (Filipini), Masato Kajimoto, vanredni profesor u Centru za novinarstvo i medijske studije Univerziteta u Hong Kongu (Kina) i Maja Zarić, rukovodilac grupe za međunarodnu saradnju, evropske integracije, programe i projekte u oblasti medija, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Moderator panela bila je Dr Carolyn Wilson, osnivač i direktor Mekluan fondacije, predavač, Western University (Kanada).

Moderator dr Carolyn Wilson na početku je objasnila kako je pandemija dovela MIP u središte pažnje, jer potrebno je napraviti iskorak u pravom smeru tokom sloma koji je uzrokovan pandemijom i najavila kao studije slučaja prakse primenjivane u zemljama iz kojih dolaze panelisti.

Divina Frau-Meigs, profesorka i rukovodilac Unesko katedre, Univerzitet Pariz III Sorbonne Nouvelle (Francuska), istakla je da promene mogu biti korisne.

„Kada je u pitanju politika Evropske Unije, mi ovde imamo program koji traje pet godina i promoviše digitalnu svest i medijsku pismenost. Program predlaže projekte na evropskom nivou i podstiče kritičko razmišljanje - realizovano je ukupno 18 projekata. Moj projekat je digitalni dodatak dizajniran za profesionalne novinare, analitičare i medijske profesionalce, uključujući nastavnike. Dodatak je posebno orijentisan ka video zapisima i proveri istinitosti činjenica. Uspeli smo da promenimo mišljenja učenika u mnogim aspektima. Vizuelna pismenost u digitalnom području je nešto na šta smo posebno ponosni i mi obučavamo ljude da razlikuju istinite činjenice od lažnih”,  rekla je Frau-Meigs.

„Postoji i blog koji sve to beleži. Napravili smo nekoliko članaka koji su pokrivali promenu stava kod studenata i želeli smo da pokažemo kreatorima politika da čak i male promene mogu biti korisne. Znate, kreatori politika, oni žele da odmah vide rezultat, ali naš rad će biti u potpunosti implementiran tek za 10, 20 godina“, istakla je Divina.

Dorothy Gordon, predsedavajuća Unesko programa “Informisanje za sve” i članica odbora UNESKO-vog Instituta za informacione tehnologije u obrazovanju (Gana) objasnila je da celokupno društvo mora biti uključeno u prakse MIP-a.

„Kovid-19 je podigao svest o digitalnoj pismenosti. Afrička unija pokrenula je krovni program, a mnoge zemlje poput Nigerije, Kenije, Gabona pokrenule su svoje nacionalne programe za poboljšanje veština MIP-a. Moramo se obratiti svima. S obzirom da imamo mnogo ljudi mlađih od 19 godina, glavna ciljna grupa za nas su ti mladi ljudi. Moramo prevesti MIP na što je moguće više nacionalnih i manjinskih jezika, jer to svuda mora biti potpuno razumljivo”, rekla je Gordon.

„Srećni smo što je pokrenuto mnogo pitanja. Kovid je to učinio vrlo hitnim i vrlo važnim. Važno je i da kreatori politike imaju koristi od MIP-a. To ne može biti posao samo za jedan sektor društva, mora biti uključeno celo društvo, kao i cela vlada. Moramo obratiti pažnju na to kako prikazujemo rezultate proistekle iz medijske pismenosti. Političari su zainteresovani da budu izabrani ili reizabrani, tako da im moramo pokazati da MIP ima pozitivan uticaj i na njih same i njihovu percepciju u društvu”, dodala je ona.

Ramon Tuazon, predsednik Azijskog instituta za novinarstvo i komunikacije i generalni sekretar Azijskog centra za medije, informisanje i komunikaciju (Filipini) napomenuo je da imaju iskustva sa Filipinima i Burmom. Filipini su MIP integrisali u nastavni plan i program škola i univerziteta. Nacionalna komisija za mlade i 20 omladinskih organizacija pomažu u ovome.

„Ministarstvo obrazovanja u Burmi nedavno je u MIP uključilo u obrazovni plan i program. Pionirska stvar je što se bave kulturno osetljivim i nacionalnim lokalnim temama. U Burmi se 17 ministarstava pridružilo procesu sprečavanja govora mržnje, zajedno sa 150 regionalnih zajednica. Posebnu pažnju posvetili su nastavnicima da ih osposobe da predaju MIP učenicima, kako bi mogli da formiraju učenike koji će kritički razmišljati od malih nogu. Nemamo obuku za nastavnike na Filipinima“, rekao je Tuazon.

„Saradnja sa Uneskom zaista daje rezultate. Službenici na srednjem nivou obezbeđuju kontinuitet reformi i mladi bi trebalo da budu u centru MIP-a, jer će uskoro oni upravljati svetom. Tehnološke kompanije postale su još moćnije, čak moćnije i od vlada. One imaju moći koje bi supermen mogao poželeti. I do sada su bile izrazito nepromišljene, koristeći svoje moći sa vrlo malo odgovornosti. I mislim da MIP može biti njihov kriptonit“, dodao je on

Masato Kajimoto, vanredni profesor u Centru za novinarstvo i medijske studije Univerziteta u Hong Kongu (Kina) objasnio je potrebu za lokalnim pristupom koji će primeniti kulturne elemente iz svake zemlje koja koristi MIP.

„Moramo da pronađemo način da olakšamo učenje MIP praksi u mnogim zemljama, nastavni programi moraju biti različiti. U Japanu prevod predstavlja problem. Na primer, u Japanu nastavnici ne vole reč „kritičko razmišljanje“, to nije dovoljno jasno za ljude u Japanu. Trebalo bi to bolje prevesti kao „nezavisno razmišljanje. Zato svaki nastavni plan i program mora biti lokalno orijentisan“, rekao je Kajimoto.

Maja Zarić, rukovodilac grupe za međunarodnu saradnju, evropske integracije, programe i projekte u oblasti medija, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije istakla je da je, od 2018. godine kada je proklamovana Evropska nedelja medijske pismenosti, Ministarstvo kulture i informisanja je obeležavalo držeći radionice za medijsku pismenost u pred univerzitetskim ustanovama. Paralelno sa tim, Ministarstvo je organizovalo sastanke koordinacije za oblast medijske pismenosti sa zainteresovanim stranama, resornim ministarstvima, institucijama, medijskim i novinarskim udruženjima, nastavnicima, industrijom u formatu multi sektorskog pristupa. U to vreme MIP je bio uključen kao pojam u dva medijska zakona i dva zakona iz oblasti obrazovanja.

„Rad na Priručniku za medijsku pismenost za vaspitače nastavnike i stručne saradnike započeli smo u okviru multi resorne grupe Ministarstva kulture i informisanja 2018. godine. Priručnik koji je objavljen dve godine kasnije pokriva uzraste od predškolskog do srednješkolskog obrazovanja. Priručnik ima svoj digitalni format, aplikaciju za nastavnike kao i serijal koji se emituje na javnim medijskim servisima i na jezicima nacionalnih manjina“, objasnila je Zarić.

„Paralelno sa radom na priručniku, započeli smo proces inoviranja tema u oblasti medijske i informacione pismenosti sa Uneskom, te smo  2019. godine organizovali sa Uneskom u Beogradu prvi međunarodni konultativni sastanak u cilju ažuriranja Priručnika za medijsku pismenost za nastavnike iz 2011. godine. Dve godine kasnije promovišemo baš taj kurikulum iz Beograda.  Na međunarodnom planu pokušavamo da pomerimo stvari kroz saradnju sa međunarodnim organizacijama, poput Unesko-a, Saveta Evrope, Oebsa i drugih, dok na nacionalnom planu sa razvojnim partnerima kreiramo priručnike za roditelje,  javnu administraciju i poslovnu zajednicu. Ne treba zaboraviti da je princip medijske pismenosti  da se odnosi na sve ciljne grupe i da niko ne treba da bude izostavljen, kao i da globalne alate moramo upriličiti lokanom kontekstu“, zaključila je Zarić

Snimak ekspertskih panela možete pogledati na Jutjub kanalu Ministartva kulture i informisanja kao i na Fejsbuk stranici MIL CLICKS.