Ona je rekla da je digitalizacija otvorila velike mogućnosti građanima koji su na ovaj način dobili pristup velikom broju informacija i sadržaja koji se sve brže isporučuju. Izazova vezanih za ovaj proces je mnogo, ukazala je Trifunović i dodala da oni utiču na sveukupnu održivost medijskog ekosistema i kulturu u digitalnom javnom medijskom prostoru.
„Jedna od presudnih pojava današnjeg vremena koja je preoblikovala svet kakav danas poznajemo je dostupnost interneta širom sveta”, rekla je ona i napomenula da naše društvo prolazi kroz korenite medijske promene, jer je digitalna transformacija donela masovno korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija i omogućila medijima da dopiru do više ljudi nego ikada ranije.
Podvukla je da smo u današnjem medijskom okruženju svedoci promena navika publike kada su u pitanju informisanje, zabava, obrazovanje i kultura, kao i da je nesporan porast „uticaja“ influensera, koji imaju posebno mesto u domenu društvenih medija preko kojih se obraćaju milionima pratilaca.
“Način na koji zabavljaju i okupljaju publiku prilično se razlikuje od načina na koji se to radi na tradicionalnim medijima i jedna od glavnih specifičnosti je mogućnost interaktivnosti u realnom vremenu sa publikom. A kada govorimo o publici, moramo imati u vidu da je 70 odsto svetske populacije mladih onlajn“, istakla je pomoćnica ministra.
Podsetila je da je izrađen „Priručnik za medijsku pismenost za nastavnike“ uz podršku EU koji je publikovan u decembru 2020. godine, dok je u saradnji sa USAID projektom „Nova pismenost za nova doba“ izrađen je „Priručnik za medijsku pismenost za javnu upravu, priručnik za roditelje i u završnoj fazi smo izrade priručnika za biznise.