Vanušić je naglasila da je tokom procesa digitalizacije najstarijeg srpskog ćiriličnog dokumenta, koji je Ministarstvo pokrenulo 2021. godine u cilju predstavljanja ovog izuzetnog kulturnog nasleđa svim građanima Srbije, tokom pregleda nastalih snimaka uočen diskontinuitet u tekstu, koji je nastao pre 24. godine tokom poslednje konzervacije i raskoričavanja ovog dokumenta.
Vanušić je objasnila da je Miroslavljevo jevanđelje rukopis čiji je knjižni fond formiran iz 23 sveščice dvolista, odnosno da svaka sveščica ima osam dvolista i precizirala da je do greške došlo pre 24 godine kod povezivanja prve sveščice, ukazujući da se dvolistovi ređaju tako da budu jedan u drugom, dok je prvi dvolist povezan jedan iza drugog.
„Pre 24 godine rađena je konzervacija kada je rukopis raskoričen, odnosno razvezan, sređen, da bi prilikom ponovnog povezivanja rukopisa došlo do ove greške. Ovo nije primećeno, niti je prećutano i ova greška u principu ne ugrožava rukopis, tj. Miroslavljevo jevanđelje nije oštećeno, nijedan list nije pocepan, istrgnut, niti je izgubljen, već je taj prvi dvolist pogrešno povezan“, istakla je Vanušić u emisiji „Novo jutro“ na TV Pink i podvukla da do sada to nije bilo primećeno, i da je proces digitalizacije ovog dokumenta rađen pod nadzorom konzervatora, uz profesionalnu digitalizaciju koju su uradili predstavnici Audio-vizuelnog arhiva SANU, omogućio da se ova greška iz prošlosti uoči.
„Zbog toga je Ministarstvo kulture formiralo ekspertsku Radnu grupu, jer je Miroslavljevo jevanđelje pisano na staroslovenskom jeziku i bilo je potrebno da ga neko pročita, pogleda i vidi šta se tačno desilo sa kontinuitetom teksta. Tada je uočeno da je prilikom konzervacije 1998. godine došlo do greške nakon konzervacije, odnosno prilikom povezivanja“, precizirala je Vanušić.
Na pitanje da li će Miroslavljevo jevanđelje eventualno biti premešteno iz Narodnog muzeja, gde se čuva na neko drugo mesto, Vanušić je napomenula da su se od početka procesa javile pojedinačne neosnovane optužbe i netačni podaci vezani za stanje Miroslavljevog jevanđelja, pa čak i tvrdnje da je Ministarstvo kulture oštetilo Miroslavljevo jevanđelje i da podatke o tome skriva.
Vanušić je dodala da je danas zakazana čak i neka izložba i neko okupljanje ispred Predsedništva s tim u vezi, što predstavlja politizaciju projekta digitalizacije, koji je u celosti pokrenula i vodila struka.
„Čitavu Radnu grupu koja se bavila pitanjem digitalizacije čine ljudi iz struke i namera je bila da se uradi digitalizacija na najsavremeniji način, ali da se nikako ne ošteti Jevanđelje. Ono se čuva u Narodnom muzeju, ne čuva se u Ministarstvu. Niko od nas, kao i šira javnost, nema mogućnost da dođe u dodir sa samom knjigom. S njom u dodir dolaze isključivo konzervatori Narodne biblioteke i Narodnog muzeja i za to postoje procedure", ukazala je Vanušić i dodala da Jevanđelje ima, kako to konzervatori kažu, dvostruki stepen zaštite.
„To znači da se čuva u posebnim prostorijama koje imaju posebne mikroklimatske uslove, sa najsavremenijom komorom, posebno izrađenom 2019. godine, koja opet ima specifične uslove čuvanja. Tako da, samo Miroslavljevo jevanđelje je vrlo bezbedno i niko od nas ne može da priđe i da bilo šta uradi što bi ga oštetilo“, istakla je Vanušić.
Vanušić je istakla da je čitav poduhvat digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja ozbiljan projekat imajući u vidu da je poslednji put snimljen 1998. godine, a da danas s obzirom na razvoj tehnologije imamo sve uslove i znanje, uz primenu najbolje svetske opreme za digitalizaciju ove vrste stare i retke građe, da se uradi snimanje Miroslavljevog jevanđelja.
„Što se tiče digitalizacije ovog dokumenta, snimljen je u najboljim uslovima i vrhunskom opremom. Sada je u fazi priprema tih snimaka, odnosno izrada sajtova koji će imati posebnu softversku zaštitu kako bi se onemogućila zloupotreba kada se ti snimci postave na internet, ili njihovo nedozvoljeno štampanje u komercijalne svrhe“, rekla je Vanušić.