Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju otvorila je u Loznici 89. Vukov sabor, posvećen Vuku Stefanoviću Karadžiću, velikanu srpske kulture i jednoj od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije, i tom prilikom istakla da nas brojni i bogati kulturni sadržaji u gotovo devet decenija trajanja jedne od najvećih i najstarijih manifestacija u Srbiji, svake godine podsećaju na zasluženo poštovanje koje Vuk Karadžić uživa u srpskom narodu.
Otvoren 89. Vukov sabor posvećen Vuku Stefanoviću Karadžiću, velikanu srpske kulture
12. septembar 2022.
„Mukotrpnim i predanim radom i epohalnim delom nastalim iz tog pregnuća, dao je najveći mogući doprinos ne samo kulturi i nauci, već i boljem međusobnom razumevanju i upoznavanju Srbije i Evrope“, naglasila je Vanušić i dodala da je manifestacija zbog svog značaja i doprinosa srpskoj kulturi i očuvanju baštine upisana i u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
„Njegovi zapisi ključna su svedočanstva o životu u Srbiji u 19. veku, bilo da je reč o važnim istorijskim događajima, narodnim običajima i verovanjima, poslovicama, folkloru ili drugim oblastima iz društvenog i narodnog života“, izjavila je pomoćnik ministra napomenuvši da je veličina Vukovog dela i u tome što su zahvaljujući njemu evropska javnost i slavni književnici poput Getea, Puškina ili braće Grim, čuli za Srbiju i zainteresovali se za tu geografski neveliku zemlju na Balkanu, u kojoj živi ponosni i pravdoljubiv narod.
„U tom svetlu i sa ove vremenske distance, može se reći da je tvorac srpskog jezika i pisma, kakvim ih danas poznajemo, bio preteča moderne kulturne diplomatije i najbolji primer kako svetu prikazati bogato kulturnu baštinu i stvaralaštvo koje Srbija ima“, rekla je Vanušić
Prema njenim rečima Vuk Karadžić je uspeo da postane jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji naše zemlje, kojeg brojne i teške prepreke nisu omele da svojim delima ostavi neizbrisiv trag u istoriji, i podsetila na reči mladog Vuka da je jezik hranitelj naroda i da dokle god živi jezik, dotle živi i narod.
„U tim rečima krije se i poruka svima nama da kao narod, društvo, pojedinci, nadležne institucije, učinimo sve kako bi naš jezik i pismo imali status koji, s obzirom na svoju lepotu i funkcionalnost, bez ikakve sumnje zaslužuju. Zaštita ćiriličnog pisma deo je brige o celovitom kulturnom nasleđu naše zemlje. Čuvajući naše pismo, gradimo temelje za budućnost u kojoj će ono biti još više prepoznato kao temelj kulturnog identiteta. Naša je i moralna i zakonska obaveza da se staramo o svojim najvećim kulturnim i tradicionalnim vrednostima, što ćirilica svakako jeste. Nikada ne smemo zaboraviti da su jezik i pismo konstitutivni element i objedinjujući činilac naroda i njegove kulture i od presudne važnosti za očuvanje nacionalnog identiteta“, poručila je pomoćnik ministra i dodala da će Ministarstvo kulture i informisanja nastaviti da posebnu pažnju posvećuje manifestacijama kao što je „Vukov sabor“, koje neguju srpski jezik, afirmišu kulturu pismenosti i podižu opšti nivo jezičke kulture.
