Представљањем оригинала аустроугарског Ултиматума Краљевини Србији, концепта Одговора Владе Краљевине Србије на Ултиматум и Телеграма објаве рата у Државном архиву, Србија и Република Српска започеле су заједничко обележавање 110 година од почетка Првог светског рата, у складу са Декларацијом донетом на Свесрпском сабору овог јуна у Београду.
Република Србија и Република Српска обележавају 110 година од почетка Првог светског рата
23. јул 2024.
Министар Селаковић је најавио да ће обележавање 110 година Великог рата, у ком је Србија изгубила 28 одсто свог становништва, односно положила 1.247.435 жртава према закључцима Генералне конференције у Версају, бити организовано и у 21. установи културе у Србији, као и у четири установе у Републици Српској.
''Архив је памћење сваког народа и сваке државе“, поручио је Селаковић и напоменуо да о томе сведочи и чињеница да је пре десет година, залагањем Државног архива, у Андрићграду представљен препис писма које је Оскар Поћорек, тадашњи управник Босне и Херцеговине, послао царско-краљевском министру Владе у Бечу 28. маја 1913. године, 14 месеци пре ултиматима, што сведочи да је Аустроугарска планирала напад на Краљевину Србију, а да су догађаји на Видовдан 1914. године у Сарајеву само пуки повод за објаву рата Србији и за напад на Србију.
Председник Владе Милош Вучевић поручио је да је култура сећања и памћења нешто што је неизоставни део ако желите да идете у извесну будућност и да разумете садашњост, те да је импресиониран чињеницом да су ови документи сачувани, јер то није било лако у годинама страдања нашег народа током 20. века.
„Нек се не заборави, нек се памти, да нам се више никад не понови“, рекао је Вучевић.
Посетиоци Државног архива Србије изложена акта могу видети до недеље 28. јула 2024. године, а у обележавању 110 година од почетка Првог светског рата још учествују: Архив Војводине, Историјски архив Бела Црква, Међуопштински историјски архив Ваљево, Историјски архив "31. јануар" Врање, Историјски архив "Тимочка Крајина" Зајечар, Историјски архив Зрењанин, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Историјски архив Краљево, Историјски архив Неготин, Историјски архив Крушевац, Историјски архив Ниш, Историјски архив Лесковац, Историјски архив "Рас" Нови Пазар, Историјски архив "Топлице" Прокупље, Историјски архив "Срем" Сремска Митровица, Историјски архив Ужице, Међуопштински историјски архив Чачак, Aрхив „Верослава Вељашевић“ Смедеревска Паланка, Историјски архив Кикинда, Историјски архив у Смедереву, Историјски архив у Сомбору, Завичајни музеј Књажевца,Историјски архив у Пожаревцу, Архив Републике Српске у Бања Луци, Народна библиотека у Зворнику, Музеј Старе Херцеговине у Фочи и Музеј Херцеговине у Требињу.
