Министар Селаковић је истакао да су пред нама дани у којима ће бити све више активности на грађевинско-занатском плану али и представљања озбиљних и богатих програмских садржаја на којима су радници у култури града Зрењанина радили у претходном периоду.
„Морам да признам да није било једноставно, није било лако. Овај пројекат је имао озбиљне проблеме од самог почетка, али могу да кажем, на основу састанка који смо данас имали и свега о чему смо разговарали, да смо прошли кроз највеће изазове и најтеже проблеме и да очекујемо много више активности у наредном периоду“, рекао је министар културе.
Селаковић је подсетио да су најважнији пројекти у Зрењанину реконструкција Народног позоришта, радови на градском Културном центру и музеју, као и уређење некадашње зграде Задружне банке и депанданса музеја, односно куће др Славка Жупанског.
„Очекујемо у наредних недељу дана отварање прве изложбе посвећене Драгиши Брашовану, једном од највећих архитеката наше модерне, једном од највећих српских и југословенских архитеката међуратне и послератне епохе. Пред нама су дани у којима ће све више бити не само активности на грађевинско-занатском плану, већ и представљања озбиљних и богатих програмских садржаја на којима су радници у култури града Зрењанина радили у претходном периоду“, поручио је министар Селаковић.
Министар је посебно нагласио значај позиције Зрењанина у контексту предстојеће специјализоване светске изложбе ЕКСПО 2027 у Београду.
„Град Зрењанин је својом близином нашој престоници потенцијално врло занимљиво место за долазак великог броја људи који ће у току 2027. године учествовати или посећивати ЕКСПО. То је један од додатних аргумената и изазова за све раднице и раднике у култури, али и за сам град и његову туристичку организацију, да заједно са људима из области културе раде што више како би привукли што већи број посетилаца“, истакао је министар.
Према његовим речима, ако се процењује да ће ЕКСПО имати око три милиона посетилаца у року од три месеца, за Зрењанин би значила и посета пет одсто од тог броја што је више од 150.000 људи.
„То би значило и те како много, јер сви ти људи који ће овде доћи неће доћи само да посете културне и историјске знаменитости, већ и да овде проведу своје време, што би донело значајне користи и граду и његовим становницима. На такав начин култура у симбиози са туризмом може и уверен сам да ће постати одржива и приходна грана не само за Зрењанин, већ и за наш национални буџет“, додао је Селаковић.
Министар Селаковић је поручио да ће Министарство наставити да подржава развој културе у Зрењанину кроз различите програме и конкурсе које организује на годишњем нивоу.
„Наша сарадња са Зрењанином неће се завршити оног момента када титулу престонице културе Србије преузме Лесковац. Напротив, мислим да ћемо од тада имати још интензивнију сарадњу, јер смо у овом периоду боље сагледали који су потенцијали града, где треба улагати и шта треба радити више. Волео бих да Зрењанин задржи ову динамику улагања у културу и у наредном периоду“, закључио је министар културе Никола Селаковић.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура нагласио је да је ова година једна од најзначајнијих за културу у историји града.
„Захваљујући доброј сарадњи са Владом Републике Србије, са Министарством културе и чињеници да смо ове године Национална престоница културе, можемо да кажемо да је ово историјска година и година инвестиција у установе културе на територији Града Зрењанина. Пре свега, мислим на културну инфраструктуру нашег Народног позоришта, Културног центра, Народног музеја, Задружне банке, депанданса Народног музеја – куће Славка Жупанског, као и на низ мањих пројеката, попут урбаних џепова који су у реализацији“, појаснио је Салапура.
Градоначелник је додао да ће крајем ове и почетком наредне године бити реализован велики број програма и програмских садржаја којима ће Зрењанин на нов начин представити свој културни идентитет.