Министар је указао да је Спомен-музеј, који је под окриљем Народног музеја, био отворен за јавност од 1975. до 1986. године, када је због неадекватних услова за чување и излагање затворен и нагласио да је држава у обнову уложила 119.740.000 динара.
„Палилула неће добити само стари садржај у новом руху, већ потпуно нови садржај који ће оплеменити живот људи који живе у овом делу Београда. Професорска колонија, заштићена културно-историјска целина, заслужује да има и једну врсту овакве културне матице'', рекао је Селаковић и додао да се још очекује завршетак послова Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова како би могла да се исходује и употребна дозвола за ову зграду, као и да музеолози већ раде на припреми сталне поставке у Спомен-музеју Надежде и Растка Петровић.
„Имаћемо овде сталну поставку посвећену Надежди Петровић, жени невероватно великог срца, жени која је волела своју отаџбину, која је волела свој народ, и жени која је била ванвременски фантастичан сликар, сликарка, уметник и њеном брату Растку Петровићу - путописцу, колекционару, дипломати нашем, који је био наш амбасадор у САД. Дакле, двоје људи који су изданци једне дивне породице која је српском народу дала много“, рекао је Селаковић.
Он је додао да се обновом ове установе отвара нова фаза живота Народног музеја и наше културе.
„Када видите како је Спомен музеј изгледао пре обнове и то у саставу Народног музеја у престоном граду, можете мислити у каквом су нам стању све биле установе културе широм Србије. Када смо успели прво да урадимо најважнију ствар, а то је да отворимо Народни музеј, захваљујући тадашњој чврстој решености Александра Вучића, прво као председника Владе, потом као председника Републике, када смо почели да обнављамо наше установе културе у главном граду, могу да слободно кажем - отворили смо једну нову фазу живота Народног музеја“, рекао је Селаковић и додао да се није све свело на централну зграду, већ је уређен Музеј Вука и Доситеја, а сада и овај Спомен музеј.
Селаковић је овом приликом најавио да се у наредној години очекује почетак радова на Галерији фресака, која се такође налази у оквиру Народног музеја, чиме ће бити заокружити низ.
„Тиме ће бити заокружен тај низ, ђердан око врата наше културе што чини и представља наш Народни музеј. Тако ће сви музеји у саставу Народног музеја сијати једним новим сјајем“, нагласио је министар културе.
Директорка Народног музеја Бојана Борић-Брешковић је најавила да ће меморијални Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића на најбољи начин представљати Професорску колонију, стари део града који је имао своју историју а имаће је и кроз овај музеј.
''Наш циљ је да овај музеј не буде 'мртав музеј' него да окупи заједницу и даје прилику људима из окружења да заједно са нама учествују у стварењу програма који желимо овде да представимо. Имаћемо и многа предавања о животу Надежде и Растка, спајаћемо прошлост, садашњост и будућост. Велика је оставина иза Растка и Надежде Петровић и онога што чини њихов живот, а што ће овде живети и даље'', поручила је Борић Брешковић.
Радови на санацији и адаптацији Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића, који је проглашен за споменик културе 1974. године, почела је симболично 2023. у оквиру обележавања 150 година од рођења наше велике сликарке.