Селаковић на обележавању 75 година Архива Југославије

„За Министарство културе и Владу Републике Србије Архив Југославије уз Државни архив Србије је озбиљна и важна обавеза. Небрига о Архиву Југославије значила би деменцију наше нације и нашег друштва, а брига о сваком архиву јесте брига и о меморији и о менталном здрављу једне нације“, поручио је Селаковић.

Министар је напоменуо да смо зато као држава у обавези да Архив Југославије помажемо у активностима, да омогућимо да има што богатију издавачку делатност, да га промовишемо али и да опомнемо све оне који имају намеру да говоре на  теме које обухвата, да је најпре потребно да посете Архив и, уколико заиста желе озбиљно да наступе и доносе закључке, да цитирају оно што јесте архивска грађа.

Говорећи о Југославији, Селаковић је рекао да југословенска држава јесте једна врста феномена, који још увек представља велику непознаницу, а да би разоткрили тај феномен и ту загонетку одгонетнули, потребно је добро проучити оно што је била Југославија, а главна тачка на том путу је Архив.

Осврћући се на расправу у региону о томе да ли Архив Југославије треба да постоји у овом облику овде у Београду, Селаковић је рекао да је Србија не само једна од наследница Југославије, већ и предак Југославије и да је Србија у Југославију унела своју државност.

„Пре непуне три године обележили смо 145 година дипломатских односа са Сједињеним Америчким Државама, јер је југославенска држава преузела сва правна акта, све међународне уговоре, чији је потписник била Краљевина Србија.  Зато јесте и Архив овде, у Београду,  зато се њиме дичимо, поносимо, широко отварамо врата сваком добронамерном човеку и истраживачу који долази са територије те бивше државе“, напоменуо је Селаковић.

Министар културе је подсетио и да је зграда у којој се налази Архив Југославије заправо задужбина Краља Александра I Карађорђевића и честитао запосленима првих 75 година рада.

Говорећи о значају Архива, директор ове установе Милан Терзић је напоменуо да је Југославија била држава која је имала значајно место у међународним односима, те да је на Архиву Југославије да чува и баштини грађу коју поседује и омогућава истраживачима да је користе.

„На основу тога око 2.500 колега је магистрирало, докторирало или мастерирало. Поред тога, наша библиотека има око 30.000 књига у коима се налази негде око 2.500 монографија које су настале на основу наше грађе“, указао је Терзић, те навео да Архив и даље преузимамо архивске фондове који се тичу државе Југославије и да има богату издавачку и изложбену делатност.