Poštovana porodice, dragi članovi grupe „Riblja čorba“, dragi prijatelji,
pripala mi je velika čast i teška dužnost da se u ime našeg predsednika Republike Aleksandra Vučića oprostim od muzičara, pesnika, patriote, legende našeg naroda za života i zauvek- od našeg Bore, Bore koji je bio veći od života i koji će ostati uvek sa nama.
Bora Đorđević je istinski živeo ono što je pevao, a mi smo u tim pesmama učili o životu, o njegovim čudima, ćorsokacima, razočaranjima i o radosti. Svima nama izgledalo je beskrajno lako to što je on radio snagom vulkana. Kao da je rečima slikao život baš onakav kakav on jeste. Tako je sa genijima. To izgleda lako sve dok su sa nama. Sada znamo koliko je dara, koliko je snage bilo potrebno za to.
On će zaista zauvek biti sa nama. U svakom svitanju iznad Crkve svetog Marka, svaki put kada idemo u Pančevo, kada žene prate vojnike, kada neko od nas reši da ratuje sam, ostane slobodan ili smišlja imena za dečurliju.
On je opominjao i radovao nas uvek sa mnogo ljubavi za svoje ljude, za svoju zemlju, za svoj narod,sa plemenitim i oštrim duhom kojim nas je zadužio.
Bora je razumeo sve naše nade i strepnje i širinom svoga dara koji nam je podelio, učinio je i da mi živimo iskrenije i da živimo bolje.
Bora nije samo opevao naš grad i naš svet. On ih je, spajajući mnoge generacije i mlađih i starijih u ljubavi prema njegovoj muzici, u stvari gradio. I to sada znamo.
Vitez Sretenjskog Ordena, Čačanin, Beograđanin, zvezdaš, Srbin, roker. Čovek od koga se sada opraštamo, a u stvari tražimo od njega oprost za sve možda gde smo ga uvredili ili mu nedovoljno nešto učinili, naučio nas je da prepoznajemo lepotu u najobičnijim danima života. I učio nas je, i učiće mnoge svojim pesmama i svojim delima da žive punije. Tako ćemo ga se najbolje sećati u nadi da će iz njegovih stihova i iz njegove muzike iznići neka nova pokolenja koja će stvarati i pevati onako kako je on pevao i stvarao, koja će voleti Srbiju i život onako kao što je to on činio.
Neka mu je večna slava i hvala i neka nas gleda s anđelima.
