Uprkos činjenici da je srpsko kulturno nasleđe izloženo sistematskom rušenju, paljenju, prekopavanju grobalja, lomljenju i skrnavljenju crkava, krađi artefakata, falsifikovanju i otimačini, Priština sebi dopušta bezobzirnost bez premca: da za vandalizam i nasilje nad srpskim kulturnim nasleđem optuži same Srbe i srpsku državu.
U ovakvom brutalnom nasrtaju na kulturno nasleđe i istinu, Aljbin Kurti se sasvim sigurno rukovodi dobro poznatim načelima fašističke propagande da sto puta ponovljena laž postaje istine i da je laž utoliko uverljivija koliko je veća. Vodeći se ovim načelima, Priština zaista nije mogla da smisli veću i opsceniju laž. U celoj perverznoj kontrukciji zamene uloge dželata i žrtve, posebnu funkciju imaju isfabrikovani brojevi koji bi trebalo da stvore utisak da su ovi propagatori besmislica navodno pravili nekakve evidencije i da je takozvana komisija takozvane države radila bilo šta drugo osim što je izmišljala načine da praznim optužbama prikrije zlodela i aktivnu nasilničku politiku prema svemu što je srpsko!
Šta bi se drugo i moglo očekivati od „vlasti“ koja kao najbolji primer svoje politike zaštite kulturnog nasleđa ima da se pohvali obnavljanjem kuće Džafera Deve, fašističkog ideologa i ponosnog nosioca ordena koji mu je uručio lično Adolf Hitler.
Neka oni samo, na svoju sramotu, nastave da optužuju čuvare nasleđa i one čija su imena i prezimena na slomljenim nadgrobnim pločama i čiji su zadužbinari vekovima gradili sve što oni danas hoće da sruše ili prisvoje. Srbija, uprkos tome, neće nikada prestati da svim silama čuva, upozorava čitav svet i neguje baštinu srpskog Kosova i Metohije, koja je, i kada je na Listi svetske baštine u opasnosti, i dalje dragulj u kruni kulturnog nasleđa čovečanstva